Prema najavama, krajem proleća u Srbiju treba da stigne lek protiv korona virusa „bamlanivimab“.
Ovaj inovativni lik, baziran na antitelima kovida-19, ulio je poverenje u svoju delotvornost nakon što je pomogao u ekspresnom ozdravljenju bivšeg predsednika SAD Donaldu Trampu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će ovaj medikament američke kompanije „Eli Lili“ kod nas stići u aprili ili maju. On je tom prilikom objavio i da je cena leka veoma visoka, da košta oko 2.000 evra po dozi, a Srbija je naručila oko 2.000 doza.
Ovaj lek neobičnog imena daje se putem intravenske infuzije i za lečenje je potrebna samo jedna doza, rekao je za „B92.net“ profesor dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
– Radi se o već gotovim antitelima koja su napravljena u laboratoriji, tako da organizam njegovim davanjem branimo pasivno od virusa, za razliku od vakcine, kojom se organizam aktivno brani. Lek bamlanivimab pripada grupi monklonskih antitela i sadrži veću količinu antitela nego krvna plazma čoveka koji je preležao kovid sa težom kliničkom slikom – objašnjava profesor Stojanović.
Lek se, kako kaže prof. Stojanović, može davati u 4 situacije: preventivno kod kovid-pozitivnih, da spreči pojavu simptoma, potom tamo gde postoji rizik za razvoj teže kliničke slike, u terapiji kod teže kliničke slike, ali one koja ne zahteva kiseoničnu terapiju i kod imunkompromitovanih osoba koje ne mogu da prime vakcinu jer njihov organizam ne može da stvara antitela.
Jedna od prednosti monoklonskih antitela je, dodaje profesor, što se, zavisno od namene, antitela mogu dozirati.
„Nije svemoguć“
Doktor Stojanović naveo je da novi lek ipak nije svemogući i da ne štiti zauvek.
Efekti leka traju samo nekoliko meseci, dakle nema trajne zaštite. Mora se davati u ranim fazama infekcije. Daje se intravenski, što je nekomforan način primene. Pošto su u pitanju antitela koja deluju protiv spajk proteina kao i vakcina, onda je bolje izbegavati terapiju u periodu vakcinacije – upozorava dr Stojanović.
Lek koji će biti dostupan našim građanima je odobren u Americi, dok Evropska agencija (EMA) još razmatra dozvolu za njegov uvoz. Za sada, prva država EU koja je odobrila primenu „bamlanivimaba“ je Mađarska, u koju je već stigla prva isporuka ovog leka, a naručila ga je i Nemačka.
Lek deluje kao „pasivno vakcinisanje“
Lek deluju kao „pasivno vakcinisanje. Lečenje rizičnih pacijenata u ranoj fazi pomaže da se izbegne teži tok bolesti“, objasnio je nemački ministar zdravstva Jens Špan, a prenosi „Dojče vele“.
Kakva su neželjena dejstva?
Što se tiče leka koje proizvodi „Eli Lili“ navodi se da na 850 ispitanika neželjene reakcije nastupaju u dva slučaja, ali se dodaje da su mogući i do sada nepoznati neželjeni efekti.
Američka agencija za lekove ukazuje da postoji potencijal za reakcije zbog preosetljivosti kao što je anafilaktični šok. Osim toga, može doći do reakcija na infuziju kao što su povišena temperatura, groznica, mučnina, glavobolja, grčevi mišića koji podržavaju disanje, preniski pritisak, upala ždrela, osip na koži i vrtoglavica.
Američka agencija za lekove upozorava da može doći i do teških i neočekivanih neželjenih reakcija jer još uvek nisu ispitani svi rizici.
Da li Amerikanci masovno upotrebljavaju lek?
Iako se za lek najviše pročulo dok je još bio u eksperimentalnoj fazi kada je tadašnji predsednik SAD ozdravio u veoma kratkom roku i trijumfalno skinuo masku ispred Bele kuće, to i dalje ne znači da se ovaj medikament masovno koristi u ovoj prekoatalntskoj državi.
Razlog tome jeste cena leka kao i to da ga još uvek nema dovoljno.
– Generalno se može reći za terapije antitelima da su veoma skupe i da se veoma teško proizvode – kaže nemačka naučnica Sandra Ćesek.
Procena rizika
Najnovija istraživanja pokazuju da ovaj lek može da smanji opterećenje virusom u ždrelu i da pozitivno utiču na tok bolesti. Američka farmaceutska firma „Eli Lili“ je saopštila da njen lek „Bamlanivimab“ u američkim staračkim domovima smanjuje rizik od zaraze za 80 odsto. Ispitivanje na koje se firma poziva sprovedeno je na oko 1.000 osoba. Ostaje još da nezavisni naučnici potvrde ove nalaze.
Međutim, postoje i kritike. Predsednik komisije za lekove nemačkog Udruženja lekara Volf-Diter Ludvig smatra da je kupovina lekova bila preuranjena, jer delotvornost još nije dovoljno dokazana u kliničkim ispitivanjima.
Nasuprot tome, biohemičar Patrik Kramer sa Instituta „Maks Plank“ u Getingenu smatra da kupovina lekova ima smisla jer proširuje spektar sredstava u borbi protiv pandemije. .
Stručna grupa Instituta „Robert Koh“ se u decembru pozabavila lekom REGN-COV2 i došla do zaključka da je dozvoljena upotreba u kontrolisanom, kliničkom ispitivanju. „Terapijska opcija koja puno obećava“ u ranoj fazi bolesti, kaže se u izveštaju komisije, ali i da bi taj lek mogao da se upotrebljava kao preventiva posle kontakta sa virusom.
