U trenutku kada Srbija ispuni sve postavljene uslove, ne vidim ništa što bi sprečilo njeno članstvo u Evropskoj uniji, poručio je nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib i istakao da se stav Berlina o dijalogu Beograda i Prištine nije promenio, a da je na kraju procesa normalizacije neophodno međusobno priznanje dve strane.
Na završetku četvorogodišnjeg mandata u Srbiji, on je podsetio da je jasno uspostavljen okvir za pregovore Srbije i Kosova, koji se odvijaju uz podršku EU i izaslanika Miroslava Lajčaka, i naglasio da Nemačka pruža neograničenu podršku tom procesu.
– U ovom trenutku je dijalog Srbije i Kosova spor, ali za nas je važno da se u dogledno vreme postigne pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, jer će to ubrzati i proces priključenja obe zemlje Uniji – naglasio je Šib u intervjuu za Fonet.
On smatra da nedostaje politička volja da se brže napreduje i postignu neki rezultati, ali ističe da je nedavno ostvaren izvestan napredak o energetskoj saradnji, mada, kako navodi, treba videti kako će taj sporazum biti i primenjen.
– Očekujemo da dijalog bude nastavljen i da se konstruktivno radi na rešavanju problema – naglasio je Šib i podsetio da se i nemački kancelar Olaf Šolc angažovao u tom procesu sastancima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
Šib je negirao da je stav njegove zemlje promenjen po pitanju ishoda dijaloga Srbije i Kosova i da se od „normalizacije odnosa došlo do međusobnog priznanja“ dve strane.
– Potrebno je da se normalizuju odnosi dve države, a na kraju je međusobno priznanje, što je i kancelar Šolc jasno rekao. Do tada će biti još mnogo posla da se uradi – objasnio je Šib.
Upitan o odnosu Srbije prema „ruskoj agresiji na Ukrajinu“, Šib je najpre odgovorio da je želja svih da se „ničim izazvan agresivni rat Rusije protiv Ukrajine“ što pre okonča i da je EU, kao zajednica vrednosti, u tom cilju i uvela sankcije Moskvi.
– Srbija bi, kao kandidat za članstvo u EU, trebalo da se priključi svim sankcijama i merama koje je Unija preduzela. Na kraju krajeva, odluka je Srbije da li će i kada to uraditi. Mi smo jasno rekli da to od nje očekujemo – poručio je Šib.
Govoreći o evropskim integracijama, on je ocenio da će Srbija brže napredovati ako bude napredovala u reformama koje se tiču vladavine prava, demokratizacije, slobode medija, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Podsećajući da napredak u ovim oblastima analizira Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima, Šib istakao da je napredak u reformi pravosuđa 2021. godine rezultirao otvaranjem jednog pregovaračkog klastera.
– Od nove Vlade Srbije očekujemo i nadamo se da će sa više elana krenuti u realizaciju reformi koje se već sprovode – rekao je Šib.
On žali zbog narativa u Srbiji koji je veoma kritičan prema EU i smatra da bi trebalo da bude pozitivniji, imajući u vidu šta sve Unija radi, nudi i čini u Srbiji.
– U pojedinim medijima se vrlo kritički piše o EU i za nas je važno da se takav način izveštavanja promeni – rekao je Šib i napomenuo da je slika EU u medijima veoma povezana sa raspoloženjem građana da podrže reforme neophodne za približavanje i članstvo.
– Zato smo zainteresovani za pozitivnu sliku EU u Srbiji – naglasio je on i istakao da EU i države članice rade sve što je u njihovoj moći da se slika bitno promeni nabolje.
Šib nije želeo da spekulise o tome kada bi Srbija mogla da postane članica EU, objašnjavajući da brzina pristupanja zavisi najviše od zvaničnog Beograda, „kada se ispune svima poznati uslovi“.
– Evropska perspektiva je otvorena, a ekonomski odnosi Srbije i EU su daleko najveći ako se uporede sa vezama Srbije i drugih zemalja u svetu – predočio je Šib .
Kao argument da je proces proširenja EU „živ“, Šib je pomenuo otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali i otvaranje perspektive članstva za Ukrajinu i Moldaviju, dok je i Gruzija zainteresovana za taj proces.
– Unija je za čitav region izuzetno atraktivna, postoje brojni izazovi, ali u trenutku kada Srbija ispuni uslove koji su postavljeni, ne vidim ništa što bi sprečilo njeno članstvo u EU – naglasio je Šib.
On je istakao da su odnosi Srbije i Nemačke veoma dobri i da su u vreme njegovog mandata u Beogradu postali još bolji.
Kako je objasnio, postoji snažna diplomatska saradnja o kojoj svedoče i dve posete nemačkih kancelara proteklih 10 meseci, Angele Merkel i Olafa Šolca, kao i imenovanje specijalnog izaslanika za region Manuela Saracina.
Pre četiri godine, nemačke kompanije su u Srbiji zapošljavale 46.000 radnika, a danas zapošljavaju njih 75.000, ilustrovao je Šib i preneo ocenu nemačkih firmi da su uslovi koje im Srbija nudi za investiranje i poslovanje veoma dobri.
Prema njegovim rečima, jedan od razloga jesu niže plate radnika nego u Nemačkoj i drugim zemljama EU, ali se radi o veoma dobro obrazovanim radnicima, koji su lojalni svojim preduzećima.
Šib je rekao i da su se prvobitne investicije u automobilsku i dobavljačku industriju proširene kvalitetnijim investicijama, koje su povezane sa istraživačkim centrima i visokoškolskim ustanovama.
Kako je istakao, to daje dobru perspektivu za dalji nastavak saradnje i mogućnost da se građani zapošljavaju u nemačkim preduzećima i na osnovu toga bolje zarađuju.
Šib ističe da je za njega bila privilegija da zastupa svoju zemlju u Srbiji, navodeći dva snažna utiska koja nosi iz Beograda.
Šib je rekao da je, međutim, tužan što retorika u regionu na službenom nivou često „sklizne“ u nacionalizam i konfrontacije, a misli da to nije slučaj sa građanima, novinarima, umetnicima i nevladinim organizacijama među kojima se saradnja odvija dobro i korisno.
– To pokazuje da su pomirenje i saradnja mogući, ali sam taj veliki kontrast imao prilike da primetim – rekao je on, svestan činjenice da je pomirenje teško, iako doprinosi celom regionu.
Šib zaključuje odlazi iz Srbije sa pozitivnim utiscima, uveren da će ubuduće poneki vikend kao turista provesti u Srbiji, posebno što let od Berlina do Beograda traje samo sat i 30 minuta.
