Zapad nije planirao da se zadovolji ničim drugim osim odvajanjem Kosova od Srbije i čim je usvojena Rezolucija 1244 počeo je da je krši, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u dokumentarnom filmu „Beograd“ koji je snimio ruski novinar Andrej Kondrašov za televiziju „Rusija 1“.
Svetska premijera dokumentarnog filma „Beograd“ biće održana u Ruskom domu 24. marta, tačno 25 godina nakon što su prve bombe agresora pale na srpsko tlo. Film će istog dana biti emitovan i na ruskoj državnoj televiziji „Rusija 1“.
Intervju je objavljen i na sajtu Ministarstva inostranih poslova Rusije.
Sergeje Viktoroviču, prošlo je već 25 godina od dana kada je počelo NATO bombardovanje Jugoslavije. Kada se osvrnemo, šta je to promenilo kod nas? Kakvu „liniju“ smo prešli pre 25 godina?
– Dobro se sećam tog perioda. Tada sam radio u Njujorku. O ovoj temi se živo raspravljalo u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Zapad je na sve načine pokušao da opravda postupke o kojima je već ranije odlučio. Zapadne zemlje stvorile su informacione, logičke razloge za izvršenje te agresije.
Ali, ne treba zaboraviti da do te 1999. godine Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija više nije postojala. Njen raspad su aktivno stimulisali Evropska unija i Amerikanci. Nakon raspada Sovjetskog Saveza imali su zadatak da unište još jednu veliku evropsku zemlju kako ne bi ometala planove za dominaciju i očuvanje američke i zapadne hegemonije zauvek.
Evropska unija je 1991. godine razmatrala pitanje priznavanja Hrvatske i Slovenije. One su prve proglasile nezavisnost i apelovale na Zapad da ih prizna. Smešno je, mada i tužno to da Nemci čak nisu čekali raspravu o tome u Evropskoj uniji i Evropskom savetu, već su ih jednostavno jednostrano priznali. Od tada su se aktivno „starali“ o celoj toj balkanskoj „temi“, uključujući i zemlje koje su se „naglo“ otcepile od Jugoslavije.
Događaji o kojima sada govorimo vuku korene iz 1998. godine, ili bar njihova aktivna faza. Smatram da su, počev od 1991. godine, raspad Jugoslavije i odvajanje Kosova od Srbije bili u planovima Zapada. NATO agresija datira iz 1998. godine, kada su beogradske vlasti kontrolisale ovu srpsku pokrajinu. Tamo su počeli teroristički napadi, formirana je Oslobodilačka vojska Kosova. Postoje podaci da su je finansirali i naoružavali Amerikanci i Nemci, koji su na sve načine stimulisali njenu aktivnost kako bi „uzdrmali“ situaciju i imali izgovor da se umešaju.
Operacija koju su pokretali poklopila sa posetom predsednika Vlade Ruske Federacije Jevgenija Primakova Vašingtonu radi pregovora sa potpredsednikom SAD Alom Gorom. Kada je avion Primakovao preleteo trećinu puta, pozvao ga je lično Al Gor i preneo mu je da oni nisu mogli da više čekaju, da je neophodno zaustaviti stradanje civila kosovskih Albanaca i započeli su operaciju, avioni su već bili u vazduhu.
Svi se sećaju čuvenog „zaokreta Jevgenija Primakova“, ali ne znaju svi da je odluka, o tome da se bombarduje Beograd doneta u Vašingtonu pre nego što je njegov avion poleteo. Sada tačno znamo (prema nekim izvorima) da je to specijalno učinjeno – dozvolili su mu da poleti kako bi umanjili šanse da do susreta ne dođe. Nadali su se da će Primakov doleteti i tako dati legitimitet akcijama SAD i NATO. Ali nije bilo kako su očekivali.
Kakav Vi lično imate odnos prema Srbima, koji sve ovo vreme vole Rusiju? Sada, zapravo, postoji veliki pritisak zbog toga što ne žele da se priključe sankcijama Rusiji?
– Imam pozitivan odnos, družim se sa mnogim Srbima. Oni istinski vole Rusiju i cene našu zajedničku istoriju. Cene našu ulogu u zaštiti Srba od spoljnih agresora u veoma različitim istorijskim periodima.
Možda se to uvek ne vidi u političkim akcijama srpskog rukovodstva, ali mi to razumemo. Mi veoma dobro shvatamo stav koji predsednik Srbije iznosi, izjavljujući da je narod napravio evropski i evrointegracijski izbor. Pre mnogo godina je počeo pregovarački proces o članstvu Srbije u EU.
U poslednjih nekoliko godina, mnogo pre početka specijalne vojne operacije, Evropska unija je postala drugačija. Nije slučajno to što EU agresivno vrši pritisak na Srbiju i lično na predsednika Vučića, tražeći od njega da, pre svega, prizna nezavisnost Kosova i kao drugo, da se priključi stavu Evropske unije, stavu Zapada protiv Ruske Federacije, uključujući i pridruživanje svim sankcijama. Po svemu sudeći, postavlja se ultimatum.
