Nekadašnji visoki oficir Legije stranaca i komandant francuskih specijalnih jedinica koje su 1999. godine odbranile manastir Devič, kod Srbice, pukovnik Žag Ogar u intervjuu za Kosovo onlajn kaže da Kfor nije uspunio svoju misiju, a da je suština NATO intervencije protiv SRJ bila da se Srbiji otme deo teritorije, a Srbi isele, ali da danas sa Kosova odlaze i Albanci.
Te 1999. godine ste spasili manastir Devič. Ali, pet godina kasnije Albanci su ga zapalili. Zašto 17. marta 2004. pripadnici Kfora ili NATO nisu mogli da spreče to nasilje?
– Mislim da je plan NATO bio da se većina Srba iseli iz pokrajine. Taj plan je na kraju i uspeo. Puno Srba je otišlo i to je bio plan NATO od početka.
Kako danas, 25 godina od dolaska mirovnih snaga na Kosovo ocenjujete ulogu Kfora. Da li je ispunio svoju misiju?
– Mislim da misija Kfor nije bila uspešna zbog odlaska velikog broja Srba. Albanski pobunjenici su iskoristili mogućnost da proglase nezavisnost 2008. godine i Evropska unija je prihvatila tu, takozvanu nezavisnost. Francuska je takođe to učinila. Misija Kfor je omogućila taj proces koji je bio loš. To sada vidimo, 25 godina kasnije, šta se događa na Kosovu. Čak je i smešno kada vidite da i sami Albanci danas odlaze sa Kosova. To je neuspeh, zaista neuspeh.
U svojoj knjizi „Evropa je skončala u Prištini“ tvrdite da je NATO bombardovanje bilo greška?
– Jeste. Rat je uvek strašan i sinonim za uništenje. Evropska unija zaista ne bi trebalo da se ponosi time što je dozvolila da NATO uradi ono što jeste na Kosovu i Metohiji pre 25 godina. Posledice su tu i one su loše.
Kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu?
– Bezbednosna situacija je veoma osetljiva. Nije došlo do stabilizacije i to je veoma opasno. Nijedan od problema nije rešen, svi problemi su i dalje tu. Znate, mislim da je kosovska nezavisnost san, nešto što nije realno ni moguće. Kosovo pripada Srbiji, tako mislim, kao što mislim da Kosovo pripada i Albaniji. Ali, samozvana Republika Kosovo je ništa. To je država na papiru, a ne u realnosti. Ne može da preživi na osnovu sopstvenih kapaciteta. Dakle, problem nije rešen.
Predsednik Emanuel Makron je rekao da bi “Evropa trebalo da se pripremi za rat ako želi mir”, a posle toga da bi Francuska mogla da pošalje svoje vojnike u Ukrajinu?
– Mislim da su to samo reči. U potpunosti se ne slažem sa Makronovom tvrdnjom. Prvo, on ne zna šta je rat. Ukoliko bi znao šta je rat, tada bi prednost dao diplomatiji, a on uopšte ne pokazuje primer diplomatske, već amaterske politike i izjava. Nadam se da neće poslati francuske vojnike u tu avanturu koja ne bi imala nikakav uspeh. Nadam se tome zato što je francuska vojska veoma dobra, ali je ipak mala, sa sve manje i manje opreme i municije i ostalog. Danas imamo veoma dobru armiju, ali samo za poslove u Africi ili drugde u svetu. To nije vojska koja je spremna za današnje moderne konflikte. Na primer, naša artiljerija je slaba, a vidimo njen značaj u današnjim konfilktima. Bilo bi mnogo efikasnije da Francuska ima balansiran odnos između Ukrajine, NATO, SAD i Rusije. To je bila ranija uloga Francuske, ali ne i sada. I to je šteta – zaključuje Žak Ogar.
