Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da od samita EU-ZB, u sredu u Sloveniji, očekuje da će EU na odgovarajući način vrednovati i oceniti ono što je do sada Srbija uradila u procesu evropskih integracija.
Selaković je na 21. Beogradskom ekonomskom forumu rekao da naši prijatelji iz Brisela treba da razumeju da mi nismo u sličnoj situciji kao što su bile Malta, Kipar, Poljska, Češka, Slovačka i druge zemllje, koje su imale tačno propisane preduslove i datum pridruživanja odnosno koje su znale kada će ući u EU.
– U našem slučaju se metodologija promenila i mi smo to prihvatili. Takođe, nema više konačne lista uslova već imamo pomerajuću metu i kada ispinimo uslove imamo nove uslove, a nemamo ni tačan datum pristupanja – rekao je Selaković, na panelu posvećenom promeni odnosa snaga u južnoj Evropi.
Selaković je rekao da je ta situacija kao kada trčite maraton, a onda kada stignete do cilja vam kažu da treba da trčite još desetak kilometara da biste završili trku, pa se postavlja pitanje da li možete toliko još da trčite.
Dodao je da je Srbija, ipak, pokazala da može, ali da svi očekuju da to što je do sada urađeno bude vrednovano na pravi način.
– Pokazali smo da imamo državno rukovodstvo koje se oslanja na svoje snage, ali ne odustaje od EU puta, kao i da smo posvećeni evropskim integracijama suštinski, a ne deklarativno – poručio je Selaković.
Ministar Selaković je rekao govoreći o promeni odnosa snaga u južnoj Evropi istakao da je to širi prostor od Balkana, jer obuhvata i ceo mediteranski basen.
Kaže da je nedavno posetio Egipat kao najmnogoljudniju zemlju Mediterana, pošto ima oko 110 miliona stanovnika, dok je na drugom mestu Turska, a na trećem Francuska koja je nekada imala najveći broj stanovnika o mediteranskih zemalja.
Selaković je rekao da se menjaju odnosi moći i snage i da zemlje koje imaju najviše stanovnika imaju i najveću perspektivu u budućnosti, što pokazuje da je demografski faktor najvažniji u tim odnosima.
Kaže da je Jugoslavija nekada imala 23 miliona stanovnika, dok sada prostor bivše Jugoslavije ima 18 miliona stanovnika, a možda i svega 15 miliona, kako to pojedini tvrde.
Selaković je naglasio da je uveren da je zato budućnost u regionalnim integracijama i više lateralnoj saradnji i formatima.
Naveo je da je Zapadni Balkan od 2014. do 2020. godine po BDP-u porastao za oko 28 procenata.
– Na toj teritoriji došlo je do značajnog povećanja BDP kada je reč o Srbiji, koji je više nego značajan, jer sa 36 mlrd evra dolazimo ove godine na više od 50 mlrd, taj potencijal još nije iskorišćen. Projekcija je da inicijativa Otvoreni Balkan može da dovede do rasta BDP u regionu i to dva odsto, što je veliki neiskorišćeni potencija – istakao je Selaković.
Kaže da će taj rast omogućiti potpuno ostvaranje četiri slobode, kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga.
Selaković je poručio da inicijativa Otvoreni Balkan nije alternativa evropskim integracijama već pokazatelj dobre voljem da ne želimo da gubimo vreme dok EU ne doživi unutrašnju konsolidaciju i ne pokaže mnogo veću političku spremnost da se bavi svojoim proširenjem i da oprihvati nas koji smo ostali kao jedna vrsta ostrvo.
Podseća da migranti u Srbiju dolaze iz zemalja EU i nastavljaju svoj put ka zemljama EU.
Upozorio je da Srbija na dnevom nivou gubi čak 80 ljudi zbog demografskih kretanja, ali i da situacija nije ništa bolja ni u Malti, Grčkoj, niti u mnogim drugim evropskim zemljama.
– Svima su pune pune uši ekonomske recesije, dok niko o demografskoj recesiji niko ne govori, iako je demografija ono što stvara ekonomiju i ispisuje istoriju – naglasio je Selaković.
Kaže da otuda ne treba da čudi promena odnosa snaga, ako se uzme u obzir da su pojedine zemlje uvećale svoju populaciju i do pet puta, dok su druge jedva dva puta.
Kako je rekao, Srbija je suviše mala da bi se bavila velikim regionalnim temama, a dobar odgovor na narastajuće izazove u širom regionu svakako jeste bolja regionalna saradnja.
Selaković je naveo da je Srbija regionalnu saradnju pokazuje i kroz Berlinski proces, koji je takođe jedan od odgovora na izozove.
Sami pojedinačno ne možemo mnogo, ali udruzeni možemo značajno i mnogo više, poručio je Selaković.
Istakao je da je Srbija na putu evropskih integracija proporcionalno trajanju tog procesa imala najviše ispunjenih zadataka u tokom ove vlasti, što pokazujemo ozbiljnost i administrativne kapacitete Srbije.
Rekao je da zato EU treba na odgovarajući način da vrednuje ono što je Srbija uradila i da se to uzima u obzir prilikom donošenja odluka.
Selaković je naglasio da o napretku u vladavini prava dovori i činjenica da je Srbija 2020. privukla 61 odsto svih investicija u regionu Zapadnog Balkana.
Ministar spoljnih poslova Malte Evarist Bartolo je poručio da je u interesu EU da ne zanemari južnu Evropu kao i da zemlje ZB treba da imaju jasan datum za pristupanje EU.
Određivanje tog datuma ne sme stalno da se odlaže, jer „mora da postoji početak putovanja i njegov kraj, poručio je Bartolo.
Upozorio je da se EU demografski smanjuje, dok se ostatak sveta brojčano uvećava, kao i da će za 30 godina Afrika ima 2,5 miljarde stanovnika, dok će „Evropa biti kao dom za penionere“.
Istakao je da zato zemlje ZB treba da pojačaju ekonomsku saradnu i da je zbog toga dobra inicijativa Otvoreni Balkana.
– To nije zamena za evrointegracija već dobar korak u tom procesu – dodao je on.
