Koronavirus je samo vrh ledenog brega, ali ono što još uvek nismo u stanju da sagledamo su psiho-socijalne posledice ove pojave.
Proteklih nedelja je zabeležen drastičan globalni rast nasilja u porodici. Na primer, u vreme pandemije korona virusa ova vrsta nasilja je utrostručena u Kini. Zabrana kretanja i život članova porodice u zatvorenom i skučenom prostoru na duže vreme ogroman je test za svaku porodicu.
Kako da u takvim, abnormalnim uslovima života sačuvamo mir u porodici? Kako izdržati život u izolaciji? Kako takav život učiniti podnošljivijim za sebe i za druge članove porodice?
Na takva pitanja najbolje mogu da odgovore oni koji godinama žive u izolaciji, a to su – zatvorenici.
Kao psiholog imao sam privilegiju da radim sa zatvorenicma i iz prve ruke naučim kako se preživljava izolacija. Zatvorenici koji se uspešno nose sa izolacijom su oni koji su razvili neki hobi, koji ih ispunjava i daje im osećaj produktivnosti, bilo da je to pisanje, crtanje i slično. „Ubijanje vremena“ u ovom slučaju više nije problem, jer je vreme ispunjeno nečim korisnim i značajnim.
Takozvana, „pozitivna psihologija“, kao jedan moderan pravac u psihologiji, zasniva se na pretpostavci da „sreću čine male stvari“. Otkrijte koje su to male stvari ili aktivnosti koje vas čine srećnim i fokusirajte se na njih. Potrebno je da svi članovi porodice pronađu neke svoje aktivnosti koje im daju osećaj ispunjenosti i na taj način će se smanjiti napetost unutar same porodične zajednice.
