Uporedo sa početkom nove školske godine u redovnim nemačkim školama u pokrajini Hesen, počeli su i časovi dopunske nastave na srpskom jeziku. Mnoge mališane školskog uzrasta i njihove roditelje u Rodgauu obradovala je vest da će od ove jeseni u tom gradu, koji pripada okrugu Ofenbah nedaleko od Frankfurta, biti odeljenje dopunske škole.
Nastavnica Sonja Zrnić je zadužena za dopunsku nastavu na srpskom jeziku u okrugu Ofenbah. Ona navodi da je donedavno bilo jedno odeljenje u Dicenbahu, koje je moralo da bude zatvorimo jer je najveći broj đaka završio školu, a jedan deo se preselio u Rodgau.
Savršen prijem
– Zajedno smo došli na ideju da organizujemo nastavu u Rodgauu. Uz veliku podršku Sanje Puljić, sadašnje predsednice Saveta roditelja dobili smo veliki broj prijava, pa je Ministarstvo prosvete Srbije odobrilo otvaranje odeljenja i naravno školski odbor grada Frankfurta. U školi u kojoj držimo časove naišli smo na savršen prijem i svi su veoma ljubazni. Dobili smo lep i adekvatan prostor i osetili smo se dobrodošlim ovde – ističe Sonja Zrnić, profesor književnosti.
„Vesti“ su drugog nastavnog dana stigle u posetu odeljenju u Rodgauu gde nas je dočekalo puno raspoložene dece i roditelja. Prvi sagovornik nam je jedna od inicijatorki ovog projekta Sanja Puljić.
– Moja deca, Dejan (12) i Darija (8) već dve godine pohađaju nastavu na srpskom jeziku. Najbliža škola bila je u Dicenbahu što nam je prilično otežavalo da stignemo na vreme na časove. Predložila sam nastavnici Sonji Zrnić da bi moglo da se osnuje jedno odeljenje i u Rodgauu jer ovde ima dovoljno naše dece koja bi pohađala nastavu. Ubrzo posle toga i uz odobrenje Biljane Bukinac, koordinatorke nastave dobila sam prijave koje sam prosledila roditeljima i već imamo čitav razred đaka. Vrlo sam zadovoljna kao i svi roditelji u gradu.
Sad je lako
Da su roditelji zadovoljni potvrđuje nam i bračni par Ilić, Marijana i Svetozar, poreklom iz Čačka.
– Ovo je prema mom mišljenju nešto najbolje što se, u prethodnih nekoliko godina, dogodilo ovde u Rodgauu i za nas roditelje, a sigurno i za našu decu. Najzad smo dočekali da se i kod nas otvori škola na srpskom jeziku. Znali smo da ima nastave u Frankfurtu, Ofenbahu i drugim gradovima u okolini, ali zbog obaveza oko posla nismo mogli da upišemo naše trinaestogodišnje blizance Minu i Mihajla. Sad se radujemo što će naša deca u školi da nauče da pišu ćirilicu. Govore srpski, ali treba i ćirilicu da nauče jer je to naše pismo, a to će najbolje u pravoj srpskoj školi da urade – kažu Ilići gotovo uglas.
Bogdan Bukvić ima devet godina je ćirilicu je naučio ranije u školi u Ofenbahu.
– Nastavnica je lepo predavala i sve sam je razumeo. Pojačao sam znanje i ćirilice i iz istorije. Sada mi je lakše da idem u školu kada je ovde blizu.
Bogdanova mama Elena dodaje:
– Mi, roditelji smo zaista presrećni zbog naše škole ovde. Ranije smo živeli u Ofenbahu i kada smo se preselili ovde, bili smo veoma tužni jer Bogdan više nije mogao da ide na časove srpskog. Možete zamisliti koliko smo se obradovali kada smo saznali da će i u Rodgauu da se otvori naša škola. Deca vole da se druže i ne mogu da vam opišem koliko smo svi roditelji srećni jer deca sada i uče zajedno.
U klupu čim porastem
Milan Čarapić, ima devet godina i ide u četvrti razred. Kaže da dobro govori srpski jezik ali ćirilicu još ne ume da piše.
– Sada ću da naučim ćirilicu u našoj školi i radujem se. Bio sam i prvog dana u našoj školi i bilo je super. Učićemo i geografiju i srpsku istoriju. Bili smo na odmoru u Čačku odakle su moji roditelji i više mi se sviđa u Srbiji da živim nego ovde, a sad se i radujem što ću da budem u „Vestima“ – kaže nam Milan.
Milanov drug Danilo Travica je takođe zadovoljan nastavom.
– Idem u peti razred i imam 10 godina – predstavlja se, i dodaje da mu se sviđa škola na srpskom. – Na prošlom času je svako od nas rekao kako se zove i šta voli da radi, koji hobi ima i bilo je super. Učili smo malo i ćirilicu. Ja sam već znao pomalo ćirilicu, a sada znam još više. Uskoro ću naučiti sva slova da pišem ćirilicom i štampano i pisano.
Danilov brat Dušan ozbiljno kaže da ima već tri godine i dodaje da će i on u istu školu kao brat samo još malo da poraste.
Svi smo naši
Sara (16) i Selina Čakarević (12) su rođake iz Doboja u Republici Srpskoj i obe su htele svima da kažu zašsto im se sviđa srpska škola u Rodgauu:
– Meni se mnogo sviđa srpska škola jer učimo o geografiji i istoriji, a krenuli smo i ćirilicu da učimo. Kada sam došla nisam mnogo znala da pišem na ćirilici, a sada već pišem čitave rečenice i imena i veoma mi se sviđa što smo dobili priliku da sve to naučimo ovde – kaže nam Sara.
Selina dodaje da obe imaju i rođake u Beogradu i još kaže:
– Meni se sviđa zato što učimo našu ćirilicu i upoznala sam nove drugarice i sa njima mogu da pričam na srpskom. Opušteno je, svi smo naši i veoma je interesantno sve ovde.
Lepo na času, lepo na odmoru
Elena Todorović (11) je u novoj školi upoznala sestre Teodoru (10) i Dijanu (9) Mamišević.
– Još malo pa ću da napunim 12 godina. Škola je super jer smo svi Srbi. Lepo je na času, a lepo je i na odmoru kada možemo svi da se družimo i pričamo srpski jezik. Neke drugarice sam već znala, a neke sam ovde upoznala. Svi su baš super – zadovoljna je Elena.
– Ja sam već ranije naučila ćirilicu, ali sada pišem još bolje. I srpski sam znala ali i to pričam bolje od kada idem u srpsku školu. Sviđa mi se što svi pričamo srpski, a ne samo nemački – kaže Teodora.
Dijana se slaže sa svim što je rekla njena sestra Teodora i dodaje da je nastavnica Sonja baš dobra prema đacima.
– Nastavnica Sonja je fina i dobra i zato što je iz Srbije. Lepo priča srpski, i sve nam lepo objašnjava, pokazuje i zbog toga sve brže naučimo.
Veliko interesovanje
– Veliki broj dece se prijavio za nastavu. S obzirom na to da su časovi petkom popodne kada deca vole da budu slobodna interesovanje je baš veliko i svi rado dolaze. Dopunskoj nastava na srpskom jeziku i u ovom odeljenju se sastoji od tri predmeta. Srpski jezik (književnost), Moja otadžbina Srbija (geografija i istorija) i osnovi kulture srpskog naroda – kaže nastavnica Sonja Zrnić.
