Srbija i Kina bi prijateljstvo i saradnju, do kraja godine, trebalo da potvrde i sporazumom o slobodnoj trgovini koji će omogućiti uvoz i izvoz većine proizvoda bez carina.
Od kolikog značaja je taj dokument, objasnila je srpska premijerka Ana Brnabić, rekavši da će, kad se potpiše biti „nebo granica za našu privredu“.
Inače, predsednica Vlade Srbije je razgovarala prošle srede sa ambasadorkom Kine Čen Bo o nastavku razvoja izvanrednih bilateralnih odnosa. Ana Brnabić je poseban akcenat tokom ovog susreta stavila na rast ekonomske saradnje. Obim robne razmene prošle 2021. iznosio je 5,3 milijarde američkih dolara, uz rast srpskog izvoza za 157,7 odsto.
– Za samo pet meseci ove godine razmena je bila 2,62 milijarde američkih dolara, što je za skoro 40 odsto više u odnosu na 2021. Rast je zabeležen i kada je reč o izvozu (više od 76 odsto), kao i uvozu (oko 32 odsto) – navodi se u saopštenju iz kabineta premijerke.
Kina je, kako se dodaje, u protekloj godini bila na drugoj poziciji najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Premijerka je istakla da je tokom poslednje decenije izvoz Srbije u Kinu povećan 152 puta, a da se samo u protekle tri godine, od 2019, triplirao. Od pet najvećih srpskih izvoznika u svet u prošloj godini, čak tri su kompanije u vlasništvu kineskih investitora koje su ostvarile ukupan izvoz od 1,9 milijardi evra, predočila je Brnabićeva.
Dobra vest za vinare
Kina je, prema rečima ekonomskog eksperta Kostadina Pušare, najmnogoljudnija zemlja sa najvećom proizvodnjom i potrošnjom, pa je svaki oblik saradnje sa tom državom od ogromne koristi za Srbiju.
– Kina je danas za svet ekonomsko čudo i dugo će bitno uticati na sve planetarne tokove – objašnjava za „Vesti“ Pušara.
Naš sagovornik ističe da je Kini treba sve što Srbija proizvodi.
– Njima su s obzirom na mnogobrojno stanovništvo, potrebne ogromne količine, ali ćemo mi izvoziti prema našim kapacitetima – priča on, uz napomenu da će, kada je reč o uvozu, kineska roba bez carina, građanima Srbije biti još jeftinija.
Ovaj ekonomista naglašava da od Kineza treba učiti kako se radi.
– Oni otvaraju prodavnice svuda na planeti, čak i u najmanjem selu i šire prodajnu mrežu. To se radi tako što savetnici ambasadora u svakoj zemlji sveta pažljivo ispituju tržište i šalju informacije, a na osnovu njihovih analiza se odlučuje šta će se i koliko proizvoditi – priča ovaj ekonomista.
Napominje i da u Kini prave isti proizvod drugačije za različita tržišta:
– To sam video kada sam bio u Šangaju. U fabrici obuće imaju posebne linije za proizvodnju cipela za Japan, Evropu, Južnu Ameriku… Odnosno prilagođavaju modele prema modi i afinitetu kupaca.
Upitan da li sporazum može značiti i zajednički izlazak dve zemlje na treća tržišta, Pušara odgovara potvrdno.
– To bi bilo odlično za Srbiju da sa Kinom ide tamo gde ne može sama da prođe – zaključio je ovaj ekonomski ekspert.
Radna grupa za pripremu Nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Srbije i vlade Kine, održala je 7. jula prvu sednicu kojom je, kako je saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije, predsedavao ministar finansija Siniša Mali. On je kazao da Srbija pridaje veliki značaj daljem jačanju strateškog partnerstva sa Kinom koju je istakao kao najvažnijeg trgovinskog partnera u Aziji.
– Robna razmena Srbije sa Kinom beleži konstantan rast – rekao je Mali i naveo da je tokom poslednjih deset godina, odnosno u periodu od 2012. do 2021. godine, izvoz Srbije u Kinu povećan 152 puta.
Naglasio je značaj sklapanja sporazuma i daljeg jačanja trgovinskih veza sa Kinom, posebno, kako je rekao „za poljoprivredne i prehrambene proizvođače, za vinare i vinogradare“.
Zdrava hrana
Sporazum o slobodnoj trgovini je, kako je za „Vesti“ ocenio nekadašnji ministar poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović, doprinos sveobuhvatnom strateškom partnerstvu koje su u Beogradu 2018, potpisali predsednici Srbije i Kine.
– Srbija i Kina, u sadašnjim uslovima u svetu koji su sve drugo, osim normalni, nastavljaju saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa. Pre svega, produbljivanjem odnosa u oblastima infrastrukture, turizma, saobraćaja i trgovine – pojašnjava Jovanović.
On podseća da je nedavno obnovljen direktan avionski let iz Pekinga za Beograd, a da će do kraja godine biti uspostavljen još jedan do druge najveće luke luke na severoistoku Kine što, kako kaže, govori i o intenzitetu putovanja i kontinuiranoj saradnji u saobraćaju.
– Bescarinska trgovina je veoma značajna, jer će omogućiti rast trgovinske razmene u oba smera, a naročito izvoz iz Srbije. Za to se može reći da je i novi kvalitet u odnosima Srbije sa svetom, jer je Kina zemlja sa 1,4 milijarde stanovnika – ocenio je naš sagovornik.
Jovanović veruje da će se prvenstveno ubrzati trgovinska razmena i izvoz iz Srbije za Kinu, posebno zdrave hrane, pića i drugih prehrambenih proizvoda, jer je, kako je rekao, Srbija proizvođač hrane, ali i druge vrste trgovine.
Izbegnuti poremećaji
Živadin Jovanović je ocenio da je sporazum i korak koji omogućuje izbalansiran raspored ekonomskih odnosa Srbije sa svetom.
– Ovako ne zavisimo samo od plasmana jednoj grupi zemalja poput EU, već ih imamo i iz drugih delova sveta. Odnosno, ravnomerno raspoređujemo svoje ekonomske interese u svetu i imamo stabilno snabdevanje, bez obzira na poremećaje na globalnom tržištu, jer ako imate i Evropu i Kinu, nesvrstane, SAD, onda možete da balansirate i da ne osetite te poremećaje – pojasnio je Jovanović.
Prate sve tokove
Kostadin Pušara je boravio nekoliko puta u Kini, a u Šangaju držao predavanje tamošnjim studentima.
– Primetio sam da pomno prate informacije iz celog sveta i da čitaju svaki časopis kako bi apsolutno pratili sve naučne i druge tokove na planeti – priča ovaj ekonomski stručnjak.
Berlin, pa Peking
Premijerka Ana Brnabić je prilikom otvaranja Komore kineskih kompanija u Srbiji, u martu ove godine navela da međutrgovinska razmena između Srbije i Kine jača iz godine u godinu.
– Prošle godine je bila rekordna – rekla je predsednica Vlade Srbije.
U 2021. je inače, spoljnotrgovinska razmena bila 5,3 milijarde dolara. Istakla je da je Kina zauzela drugo mesto, posle Nemačke kao najvažnijeg ekonomskog partnera. Izvoz Srbije u Kinu je prošle godine iznosio oko milijardu evra i u poslednjih pet godina uvećan je 15 puta.
Snažna podrška
Prilikom susreta sa kineskom ambasadorkom Čen Bo, govoreći o trenutnoj političkoj situaciji u svetu, premijerka Ana Brnabić je sagovornici još jednom prenela da Srbija podržava politiku jedne Kine i da Tajvan smatra sastavnim delom Narodne Republike Kine. Taj stav se neće menjati, podvukla je Brnabićeva. Ambasadorka Čen Bo zahvalila je na doslednom stavu Srbije i podršci Kini po tom pitanju. Ona je dodala da Srbija, sa druge strane, i dalje može da računa na kontinuranu podršku Kine na međunarodnom planu, ali i razvoj i unapređenje saradnje na drugim poljima poput zelene agende, energetike, biotehnologija i razvoja novih tehnologija međunarodnom planu, ali i na razvoj i unapređenje saradnje na drugim poljima poput zelene agende, energetike, biotehnologija i razvoja novih tehnologija.
Padaju barijere
Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa više zemalja. Između Rusije i Srbije (tada SRJ) je potpisan 28. avgusta 2000. radi produbljivanja i unapređenja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje. Srbija je jedina država u Evropi, pored nekih članica ZND koja ima takav sporazum, a on propisuje da se za robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.
Sporazum sa Belorusijom potpisan je 31. marta 2009. u Minsku. U cilju usklađivanja režima trgovine između Srbije i država članica Carinske unije Belorusije, Kazahstana i Rusije, 2011. su Srbija i Belorusija potpisale i Protokol o izmeni i dopuni sporazuma.
Sa Turskom je potpisan juna 2009, a od septembra 2010. se primenjuje po modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane. Srpski privrednici, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerađuju u Srbiji i plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez ili sa carinama koje su preferencijalne.
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kazahstana potpisan je oktobra 2010. i privremeno se primenjuje od 2011. Zaključen je radi unapređenja i produbljivanja uzajamne trgovinsko-ekonomske saradnje.
Vlada Srbije je 17. decembra 2009. u Ženevi potpisala ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) u kojoj su četiri zemlje. Zbog specifične ratifikacione procedure 1. oktobra 2010. počela je primena Sporazuma između Srbije i Švajcarske i Lihtenštajna, od 1. juna 2011. između Srbije i Norveške, od 1. oktobra 2011. Srbije i Islanda. Srbija je članica CEFTA, zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, koja omogućava bescarinski pristup tržištu od 22 miliona potrošača u Albaniji, BiH, Makedoniji, Moldaviji i Crnoj Gori.
