Pred srpskim sudovima vodi se proces protiv Sinana Morine, kome se već sudilo, ali je nakon oslobađajuće presude u prvom stepenu, pobegao.
– Protiv njega je u toku glavni pretres. Naše sudsko veće nije poverovalo iskazima svedoka, pa je ova osoba u prvom stepenu oslobođena i puštena iz pritvora. Po žalbi, postupak je vraćen na ponovno suđenje. Okrivljeni je pobegao i sada je raspisana poternica za njim, kaže Stanković.
Isporučeni Prištini umesto BeograduKakav je stav stranih država prema srpskim poternicama ilustruje slučaj Zefaj Viktora, Gaši Muharema i Nošaj Faruka. |
Za ratni zločin u Opteruši, Vrhovni sud Kosova, kojim predsedava sudija Euleksa, nedavno je osudio dvojicu pripadnika tzv. Orahovačke grupe na kazne od po dve godine zatvora, što je tri godine ispod minimuma za dela ratnog zločina protiv civila. Osuđeni su tvrdili da nisu bili u selu kada se zločin dogodio, ali je tokom suđenja ustanovljeno da to nije istina. Stanković smatra da "nije bilo uslova da im se ublaži kazna".
– Srpsko tužilaštvo je tužiocu Euleksa predalo raspoložive dokaze koji se odnose na tu dvojicu. Svedočile su iste osobe koje su svedočile i u Beogradu. Euleksov sudija je, za razliku od našeg suda, tim svedocima poverovao, iskaze ocenio relevantnim i osudio ih na po pet godina zatvora, ali je Vrhovni sud Kosova kazne smanjio na po dve godine – podseća Stanković.
Taj sud nije postavio problem ubistva Srba koji su u Opteruši zarobljeni 18. jula 1998. Na pitanje da li je sa Euleksom bilo govora o suđenju odgovornima za sudbinu civila čiji su ostaci pronađeni u masovnoj grobnici Volujak, Stanković kaže da se o tome razgovaralo, ali da "Euleks nije mogao doći do drugih osoba koje su izvršile zločin u Opteruši".
On dodaje da ne postoji zakonski okvir za saradnju dva tužilaštva, koji bi podrazumevao u potpunosti preuzimanje dokaza i optužnica koje je izvelo srpsko tužilaštvo.
Bez nadležnosti na KiMNa teritoriji KiM srpsko Tužilaštvo za ratne zločine faktički nema nadležnost. Sve radnje se preduzimaju isključivo preko Euleksa, što odugovlači proces jer zahteva obimnu i dugotrajnu administraciju. Problem je odlazak i boravak naših ljudi koji zbog bezbednosti podležu "posebnom režimu", a sve to komplikuje i utiče na kvalitet izvođenja dokaza. Prisustvo pripadnika Euleksa je obavezno, naročito kod ispitivanja svedoka koje se obavlja uz prevod na engleski jezik – kaže Stanković. |
– Međunarodni sud Euleksa nema mogućnosti da prihvati kao dokaz ono što pribavi tužilac za ratne zločine u Beogradu. Specijalno tužilaštvo može da prihvati optužnicu našeg Tužilaštva, ali je tada tretira kao zahtev za sprovođenje istrage, i mora sam da ponovi izvođenje dokaza koje smo mi već izveli, pa tek nakon toga da podiže svoju optužnicu, navodi Stanković.
On dodaje da je srpsko Tužilaštvo sarađivalo sa Euleksom u procesu protiv Fatmira Ljimaja (koji je oslobođen nakon što je ključni svedok Agim Zogaj nađen mrtav u parku u Nemačkoj).
– Osim pisane dokumentacije koja se tiče ubijenih u Klečki aprila 1999, obezbedili smo prisustvo sedam svedoka iz Srbije. Ipak, prošle godine Osnovni sud u Prištini oslobodio je Ljimaja, čime su drugi put on i još devet bivših boraca OVK oslobođeni krivice. Tome je doprinelo neadekvatno i trapavo reagovanje tužioca Euleksa koji nije uspeo da zaštiti ključnog svedoka, a njegov iskaz učini validnim. Svedok je navodno izvršio samoubistvo, a dati iskaz zbog formalnih razloga sudsko veće nije moglo uzeti u obzir, kaže Stanković.
Bilo je, dodaje, asistencije i u drugim predmetima, kao što je slučaj Ganija Gašiija i Đeloša Krasnićija osuđenih na 17 i sedam godina zatvora zbog zločina u Glogovcu, kao i u slučaju trojice pripadnika tzv. Lapske grupe osuđenih na po pet godina zatvora.
Procesuiranje ratnih zločina na Kosovo:1. Za osam ubijenih dve godine zatvora 2. Svedok pouzdan, a pravda ubijena?! |
