„Svako je dobrodošao da doprinese idejama koje će pomoći stabilnosti, miru i prosperitetu Srbije i Kosova“, izjavio je portparol Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Dik Kastin, Grenelov portparol, tim rečima osvrnuo se na izjavu ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da definitivno rešenje za Kosovo treba da bude utvrđeno u Savetu bezbednosti UN, i to donošenjem nove rezolucije koja bi zamenila Rezoluciju 1244.
Ruski ambasador je to kazao za beogradski list Politika od 9. maja. Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da se Rusija zvanično uključi u pregovore o Kosovu on je podvukao da je za pridruživanje Rusije „potreban pre svega poziv Beograda“.
A u Vladi Kosova navode da je cilj Rusije da pitanje Kosova vrati u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) zato što tu Rusija ima veto.
Portparol Vlade Kosova Perparim Krueziju u izjavi za RSE podseća da je Međunarodni sud pravde (MSP), kao glavni sudski organ UN, potvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Šta je cilj Rusije?
Prema mišljenju Dušana Janjića, direktora beogradskog Foruma za etničke odnose, izjava ambasadora Rusije Aleksandra Bocan-Harčenka odudara od dosadašnjeg stava Moskve da će podržati svaku odluku Beograda u rešavanju kosovskog pitanja. Janjić za RSE kaže da je ovde interes Rusije jasan.
– Bilo koja rasprava o Kosovu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija vraća Rusiju na scenu povodom rešavanja pitanja Kosova, a Srbiju odvlači od puta ka Evropskoj uniji, jer se dijalog Beograda i Prištine odvija pod pokroviteljstvom EU – rekao je Janjić.
U ovom kontekstu Janjić takođe upućuje i na širi interes Rusije u ovoj priči o promeni Rezolucije 1244.
– U poslednje dve-tri godine Kremlj je posrednim putem – preko svojih eksperata, diplomata i portparola – nudio zapadnim silama – SAD i Evropi – neku vrstu nagodbe, čija je suština da Zapad može da ide na kakvo god rešenje želi kad je reč o Kosovu i Bosni i Hercegovini, ako bi zauzvrat dopustio Rusiji veći prostor u rešavanju problema Ukrajine, Gruzije i Sirije. Otprilike po principu: nama kompenzacije za Ukrajinu, Gruziju i Siriju, a vi na Balkanu radite šta hoćete – kaže Janjić.
– Upravo zato, ističe on, Rusija sada pritiska Srbiju, odnosno, njenog predsednika Aleksandra Vučića, da ide na konačno rešenje Kosova, iako pritom Moskva ne pominje pitanje granica. Prema njegovim rečima, takav scenario o promeni Rezolucije 1244 predstavlja podsticaj da Srbija napusti put ka Evropskoj uniji – dodaje on i zaključuje:
– Ukoliko bi Vučić to prihvatio, to bi značilo da treba da napušta Briselski dijalog sa Prištinom, jer on nije u nadležnosti Saveta bezbednosti UN.
