Zbog pandemije koronavirusa mnogi značajni praznici i jubileji prošli su nezapaženo. U izolaciji smo obeležili i najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Nažalost, bez slavlja i nastupa, prošao je i prvi rođendan Folklorne akademije Krug iz Sidneja.
O folkloru posle korone i prvom rođendanu Kruga razgovaramo sa osnivačem Akademije, našim renomiranim koreografom Goranom Nikolićem.
Prve asocijacije na folklor su čarolija i radost pokreta i igre, ali i druženje i zajedništvo. Nažalost, zbog restriktivnih mera usled pandemije korona virusa, prva godišnjica Kruga nije obeležena. Kako su to doživeli igrači i koreografi?
– Kao kad su u pitanju svi značajni dani u našim životima – slave, rođendani, praznici… kojima se uvek radujemo i za njih posebno spremamo, tako smo se radovali i obeležavanju prve godišnjice Akademije Krug koja je, simbolično, osnovana prošle godine na Svetski dan igre. Ali, zbog mera izazvanih pandemijom, ovi dani su nam prošli nekako prazni i tužni, bez prava na grupna okupljanja. Tako smo, shodno merama, prvi rođendan obeležili virtuelno, međusobnim čestitkama na društvenim mrežama, uz želju da se što pre vratimo uobičajenim aktivnostima. U trenutku kad se budemo vratili na probe, svakako da ćemo gledati da uz igru i pesmu obeležimo ovaj mali, ali za nas značajan jubilej – kaže Goran Nikolić.
I zlo ima dobro
Period od godinu dana je dovoljan da se napravi neki presek i vidi šta je Krug do sada uradio. Kakvi su utisci?
– Kad počinjete nešto da gradite, potrebno vam je mnogo strpljenja, razumevanja i iskrene podrške i vere da biste postigli to što ste naumili. Urađeno je zaista dosta u prethodnih godinu dana, bolje rečeno za deset meseci jer smo praktično poslednja dva meseca na prinudnom odmoru. Ipak, bez obzira na relativno kratko vreme našeg postojanja i delovanja, utisci su veoma pozitivni i ohrabrujući. Prijatno sam iznenađen velikom podrškom naše dece i roditelja, a zatim i naše zajednice u Sidneju i dalje, širom Australije. Dobijali smo mnogo poziva za gostovanja i rado se odazivali. Izdvojio bih gostovanje u Melburnu, gde nam je domaćin bio Folklorni ansambl „Šumadija“ pri Crkveno-školskoj opštini Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou. Krug su tada predstavile sve mlađe dečje grupe, kao i drugi igrački ansambli. Uz to, imali smo i čast da naš nastariji, prvi ansambl bude deo velikog jubileja i proslave 50-godišnjice Folklornog ansambla „Oplenac“ iz Adelajda i Crkveno-školske opštine Sveti Sava u Vudvil parku.
Kakvi su planovi za period do sledećeg rođendana Kruga? Znamo da koreografi nikad ne miruju, možda je ova pauza izrodila nove ideje? Šta srpska zajednica može da očekuje?
– Motivisani dosadašnjim rezultatima planiramo i pripremamo nove projekte. Pre svega, želimo da učvrstimo saradnju sa svima sa kojima smo i do sada sarađivali, ali i da stignemo do onih do kojih još nismo uspeli stići. Ima nas svuda, rasuti smo po celoj Australiji, a i na lokalnom nivou smo dosta rašireni, pa je nekad teško sve postići. U svakom slučaju, srpska zajednica u Australiji može uvek da računa na Krug jer samo naše ime to i predstavlja: povezanost i neraskidivo jedinstvo, nešto što neprekidno traje. A takvu zajednicu, verujem, svi želimo da imamo. Kažu da svako zlo ima i svoje dobro. Pa, neka nam ovo zlo od pandemije pomogne da izađemo jači i složniji iz svega ovoga, da stvorimo čvršće veze i više se posvetimo zajedništvu.
Strpljen, spašen
Sve folklorne grupe u Australiji su napravile pauzu. Da li ste u kontaktu sa igračima? Kako su deca reagovala na ovu sitaciju?
– Prestanak aktivnosti je svima teško pao. Pre svega, zabrinutost za zdravlje je svima na prvom mestu, kao i neizvesnost oko radnih mesta. Mnogi su ostali bez redovnih materijalnih sredstava. Zbog svega toga neke druge aktivnosti, kao što su sport, kultura, folklor… trenutno su u drugom planu. Našem narodu je posebno teško pala nemogućnost odlaska u naše crkve. Ali, vera nije oslabila, ona nas je održala kroz istoriju. Tako i Krug ima veru i nadu da će se sve uskoro normalizovati. A, da bismo lakše podneli ovu situaciju, sa našim članovima smo u stalnim kontaktima preko društvenih mreža. Koliko vidim, deca se dobro drže. Roditelji su u početku bili više zatečeni ovom promenom rutine i svakodnevice na koju su navikli. Međutim, vidim da su se i oni prilagodili i počeli bolje i kvalitetnije da provode vreme sa svojom decom, što će se sigurno pozitivno odraziti na sve. Ova situacija je potvrdila ono što čestiti Srbin oduvek zna – da je porodica stub društva i da bez nema napretka.
Za kraj, kakvu biste poruku poslali vašim igračima i svim poštovaocima folklora?
– Podsetiću na staru izreku – „Strpljen, spašen“. Hteli ili ne, moramo još malo da se strpimo. Osnovno je da svi vodimo računa o zdravlju, kako fizičkom, tako i mentalnom. Svi treba da nastave da budu kreativni, da otkrivaju svoje talente. Ova izolacija je i idealna prilika da mališani usavrše maternji jezik. Roditeljima bih savetovao da nauče decu da nešto rade i pomažu u svakodnevnim obavezama, ali i da što više vremena provode sa decom, igraju se s njima, pokažu ljubav… Jer kad odrastu, sećaće se i spominjati te trenutke, a ne kad su dobili bicikll, nove patike ili kompjutersku igricu. Naravno, svim poštovaocima srpske tradicije i kulture želim mnogo zdravlja i vedrine u životima i da se prvom prilikom svi ponovo okupimo i zaigramo naše kolo u jednom velikom Krugu!
Značaj Festivala
Naš sagovornik podseća i na ovogodišnji Srpski festival u Sidneju.
– Posebno bih izdvojio učešće svih igračkih grupa Akademije Krug na najznačajnijem festivalu srpske zajednice u Australiji. Ovaj tradicionalni događaj izlazi iz lokalnih okvira zajednice, a značajno je i što se održava u samom centru grada, gde za dva dana prođe na hiljade turista i stanovnika Sidneja. To je uvek prilika da prikažemo sve čime se ponosimo – muziku, pesmu, igru, nošnje, deo naše istorije, kao i razne kulinarske đakonije. Lično mislim da je važno i to što je sav teret organizacije Festivala poveren mladim ljudima koji su, po mom mišljenju, opet prevazišli sva očekivanja.
Podrška iz Kabramate
Nikolić ističe saradnju sa brojnim organizacijama i manifestacijama.
– Zahvalio bih se obrovačkom Bukovičkom saboru, udruženju lovaca „Zastava Hunting“, organizatorima Grčko-srpskog prijateljstva u Ruti Hilu, grčkom koledžu Sveta Eufemija, folklornom ansamblu Srbija pri CSO Sveti Jovan Krstitelj (Wollongong). Posebnu zahvalnost dugujemo CSO Sveti Đorđe iz Kabramate, koja je imala najviše razumevanja i podržala nas u onome što radimo primivši nas u svoje okrilje.
Online izazovi
Škole i prosvetni radnici i ovde i u Evropi nastoje da deca ne propuste mnogo. Ali, kolo se ne igra pojedinačno. Kako ste rešili taj problem?
– Pošto ne možemo da se okupljamo i družimo, uz pomoć savremene tehnologije budimo u deci kreativnost. Objavljivali smo razne video-snimke, neke vrste izazova, inspirisali decu da odigraju, otpevaju, odsviraju, recituju, odglume… Mnogi su me iznenadili skrivenim talentima koje ćemo, nadam se, u Krugu dalje razvijati. A i mame su su bile kreativne u razmeni recepata, tako da ćemo se svi vratiti na probe sa kojim kilogramom više – smeje se Goran Nikolić.
