Dragana Ćirković iz Šapca, njen muž i dva sina među prvim Šapčanima zaveštali su organe. Dragana dve i po decenije radi kao medicinska sestra na odeljenju urologije i nefrologije u šabačkoj opštoj bolnici. Svakodnevna briga o ljudima kojima je pomoć potrebna, uticala je da pre 6 godina zavešta organe.
“Mnogo godina gledam patnje tih ljudi, doživljavamo sada i unuku mnogih bolesnika koji dolaze. Znajući šta se sve dešava, gledajući iz dežurstva u dežurstvo, znajući da jedan kadaver može spesiti 12 života, jednostavno sam se odlučila“, kaže Dragana Ćirković.
Jedina dilama koja je prethodila humanom gestu, vrlo brzo je otklonjena.
“Imala sam dilemu šta crkva kaže na to. Međutim, kada mi je sveštenik rekao da je to čin najveća ljubav prema nepoznatoj osobi, zaista nisam više imala nikavu dilemu i tog momenta sam prelomila“, objašnjava ona.
Ubrzo po dobijanju donorske kartice, na isti korak odlučio se i njen suprug Dragan.
“Nisam video nijedan razlog zbog kojeg i ja ne bih postao donor organa. Pogotovo što slično razmišljamo u tom smeru, pošto dosta znam o njenom poslu, samo me je ideja humanosti vodila i ništa drugo“, kaže Dragan Ćirković.
Dva sina Borisav i Nikola, odmah po punoletstvu, postali su vlasnici donorskih kartica.
“Jednostavno, to je jako lep način da se pre svega sebi dokaže da smo spremni da pomognemo nekom kome je to potrebno, posebno što je način na koji se to ostvaruje veoma lak“, kaže Nikola.
Pristanak da se u slučaju smrti organi mogu koristi za lečenje drugih ljudi, za mnoge je još uvek neprihvatljiv. Na svu sreću, ima onih koji razumeju da se zaveštanjem organa može spasti ono što je svakom najdragocenije, a to je život.
