Na Međunarodni praznik rada, 1. maja, u Srbiji se ove godine obeležava tačno šest meseci od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu.
U Beogradu pred zgradom Vlade Srbije zajednički protest organizovali su studenti i sindikati.
Predstavnica studenata u blokadi pročitala je na zajedničkom protestu studenata i radnika za koje se izmene i dopune Zakona o radu i Zakona o štrajku oni zalažu. Na njene reči građani su skandirali „generalni štrajk“.
Istakla je da je njihova borba počela 1. novembra kada su svedočili „smrtonosnim posledicama prodiranja korupcije u sve sfere društva“.
„Naši zahtevi neposredno su povezani sa smrću tih 16 ljudi i potonjom represijom protiv opravdanog bunta građana“, rekla je ona.
Njihova je borba, dodala je, borba za pravedno društvo.
„Znali smo biti neostvarivi bez najbliže saradnje sa najznačajnijim i najvećim društvenim akterom – radnicima. To znanje nas je i navelo da se što pre približimo samoorganizovanim radnicima, sindikatima i radničkim kolektivima i time udarimo temelje za jedinstvo koje sada ponosno pokazujemo. Vrhunac tog jedinstva vidimo u isticanju radničkih zahteva za izmenu Zakona o radu i Zakona o štrajku„, rekla je ona.
Zahtev za radnike zaposlene na određeno vreme
„Zahtevamo da se ljudi zaposleni na određeno vreme zakonom prepoznaju kao zaposleni i da svaki rad bude zaštićen na istim osnovama. Pored toga, ljudi zaposleni na određeno rizikuju otkaz na osnovu hirova svojih poslodavaca, na primer ukoliko se samo usude da se razbole ili u slučaju žena da zatrudne“, rekla je ona.
Šta kada se radnik razboli
Nije nikako iznenađenje da radnici i bolesni odlaze na posao uplašeni od iznenadnog otkaza, dodala je.
„Promene koje tražimo podrazumevaju da koliko god osoba zaposlena na određeno bude sprečena da radi, ne može iz tog razloga dobiti otkaz. Isto tako je i za zaposlene na neodređeno neophodno izbaciti svaku mogućnost da privremena sprečenost radnika za rad postane osnova poslodavcu da ih proglasi tehnološkim viškom“, istakla je.
Protiv zloupotrebe radnog učinka
„Uvezana sa ovim je i pojava zloupotrebe ideje radnog učinka. Da se radnicima smanjuje mesečna plata zbog bolesti. Našim predlogom staje se na kraj takvim malverzacijama. Radni učinak ne sme uticati na platu“, poručila je.
Pravo na sindikalno organizovanje
„Snaga koja iz proizilazi iz sindikata je jedna od najvećih pobeda radničkog pokreta. Sindikalno organizovanje ne sme nikada biti osnova za otkaz“, istakla je.
Dostojanstvena materijalna egzistencija
Kakve slobode može biti za radnika koji na ime toplog obroka od poslodavca dobija dinar, pitala je ona.
„Kakvim se dostojanstvom mogu ponositi oni koje ponižavaju bedni dodaci za rad? Izmene koje zahtevamo zadiru u samu suštinu našeg sistema jer samo je neuk čovek slobodan čovek“, rekla je.
Računanje cene rada
„Topli obrok mora se isplatiti isključivo u novcu, a najmanje u iznosu od 20 odsto od minimalne zarade. Regres se takođe mora isplatiti u novcu, u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnom mesecu, a najmanje minimalac. Zahtevamo da dnevnica na dan praznika koji je neradan bude 150 odsto viša“, rekla je.
Traži da dnevnica bude 50 odsto viša za rad noću i za prekovremeni rad.
„Za rad nedeljom 110 odsto više. Za rad u smenama 30 odsto više, za terenski rad 26 odsto više. Minuli rad treba uvećati na 0,5 odsto i računa se za ukupno karijerni rad, a ne samo kod jednog poslodavca. Osnovica za obračun nikakvog uvećanja zarade mora biti minimalna zarada zaposlenog“, rekla je ona.
Zakon o štrajku – ukinuti minimalni proces rada za većinu struka
Podsetila je da je Zakon o štrajku donet 1996. godine još u SRJ, rekavši da je on star, prevaziđen i štetan.
„Najveći problem je minimalni proces rada, zbog čega mnogi od vas nemaju mogućnost da izvrše pritisak na poslodavca za ispunjavanje svojih zahteva“, rekla je ona.
Navela je da npr. vaspitače ovaj Zakon tera da čak i kada su u štrajku, rade praktično bez ikakve promene.
„Borimo se za uklanjanje te najveće prepreke. Nijedna struka čiji štrajk ne ugrožava direktno ljudske živote i zdravlje ne sme imati minimum procesa rada“, istakla je studentkinja.
Pravo na štrajk je legitiman vid pritiska protiv samovolje svake vlasti, navela je.
Ona je u ime studenata u blokadi poručila da oni stoje uz radnice i radniek i da samo žele da u ovome prepoznaju svoju šansu i da pokažu svoju snagu.
„Živeo borbeni Prvi maj! Do ispunjenja zahteva!“, rekla je ona, uz pokliče okupljenih.
