Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je danas da sukob na Bliskom Istoku može imati značajnije ekonomske posledice od onih tokom svetske ekonomske krize 2008. godine, dodajući da rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima.
Savić je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da će i Srbija neminovno osetiti posledice, a prvi test će biti cene goriva koje se objavljuju u petak za narednih sedam dana.
„Država može da reaguje kroz akcize i PDV, ali to znači manje novca za subvencije i pomoć privredi. To je uvek balansiranje između dve loše opcije“, objasnio je Savić.
Ocenio je da zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, što je je izazvalo snažne potrese na globalnim tržištima, u ovom trenutku neće imati dramatične posledice, jer ozbiljne države raspolažu robnim rezervama.
Međutim, kako je naveo, ako kriza potraje, nema dileme da će problem imati globalne razmere.
Ukazao je da su reakcije svetskih sila već vidljive, podsetivši da je Kina uputila direktan apel Iranu da ne zatvara Ormuski moreuz, svesna koliko je stabilnost energetskih tokova ključna za njenu privredu.
On je podsetio i na poruku sa Samita G20, održanog u Londonu 2009. godine, kada je rečeno da se nad svetom nadvila globalna opasnost i da su sada svetu potrebne zajedničke mere.
„Danas takvog jedinstva nema. Svet je podeljen, postoje blokovi, sukobi i različiti interesi. Zato je ova situacija opasnija nego 2008. godine“, ocenio je Savić.
Na pitanje da li se mogu očekivati inflatorni šokovi, Savić je odgovorio potvrdno, ali uz dozu opreza.
„To je spirala – rast cena nafte i gasa povlači rast cena u svim sektorima. Ipak, ne očekujem da će se to dogoditi preko noći“, dodao je on.
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost nestašica energenata, što bi, prema njegovim rečima, bio „najcrnji scenario“.
Na pitanje šta bi prvo moglo da poskupi, Savić je istakao da su to pre svega nafta i gas, ali i svi proizvodi i usluge koje zavise od energenata.
Poseban izazov, kako je dodao, predstavljaće i eventualno povećanje referentne kamatne stope u borbi protiv inflacije.
„Ako kamate porastu, rate kredita će biti veće. Građani koji imaju zaduženja to će direktno osetiti“, upozorio je on.
Prema njegovim rečima, pored energetike, udar bi mogli da pretrpe i avio-saobraćaj, industrija i osiguravajuće kuće, ali i strane kompanije koje posluju u Srbiji.
„Svi smo u istoj igri. Razlika je samo u brzini kojom će posledice stići do pojedinih zemalja. Da će stići – u to nema sumnje“, zaključio je Savić.
