Kažu da bubašvaba može da preživi nuklearni napad, ali je jednostavno možete ubiti novinama. I to je valjda indikacija kolika je snaga medija.
Mi smo, nažalost, opet na početku što se tiče korone, pandemije ili histerije. Nakon više od godinu dana ograničenja kretanja, prilično ograničenog disanja, obećanja da će biti bolje, uvođenja i popuštanja mera i ko zna čega, evo nas na početku, barem što se Sidneja tiče, kao da se samo zatvorio jedan krug.
Ipak, obzirom da nismo medicinski niti politički eksperti ostaje nam da se nadamo da ovi koji to jesu, znaju šta rade te da će nas izbaviti iz ludila.
Ovde bih pokušao da pronađem način da lakše podnesemo najnovije ograničavanje slobodnog kretanja, ali jedno je sigurno – zakon moramo poštovati.
Što se finansijske strane ovog zaključavanja tiče, tu će država najverovatnije nadoknaditi pojedincima i privredi izgubljeno. To jeste privremena mera, gašenje požara, jer suštinski država se u stvari zadužuje, a to je teret za neke buduće generacije.
Samo da ne bude iluzije da je država neko strano telo koje deli pare “šakom i kapom“. Nema toga u ekonomiji, ne postoji nikakva “nova ekonomija“, ne postoji način da se uveća materija, finansira bilo šta bez realnog pokrića, bez posledica – zaduživanja.
Problem je u televizoru
No, ostavimo to na stranu i slobodno možemo zaključiti da zbog zaključavanja Sidneja nećemo loše proći finansijski. Sada se postavlja pitanje šta je u stvari najveći problem jer smemo da se bavimo i sportom, nisu zabranjene kućne posete pod uslovom da nema više od 5 ljudi i onda se može zaključiti da ni to nije toliko problem.
Uostalom, kada neka nikakvih ograničenja svakako su retka druženja više od 5 ljudi kada je kućna varijanta u pitanju. Ipak, nije isto, nekako je sada gore, nekako je napetija situacija.
Obzirom da objektivno imamo više vremena da se odmorimo, spavamo, sredimo arhivu, da se igramo s decom, unučićima, kućnim ljubimcima, onda u stvari ovo zaključavanje i nije toliki problem.
Ipak, čini se da jeste. Zašto? Problem je jer imamo u kući nekoga ko nam ne dozvoljava da budemo opušteni, da se posvetimo lepim stvarima, mislimo na lepe stvari, ljude i događaje. E taj neko se zove televizor! Verovali li ne, imate daljinski i vi ga kontrolišete, a ne obrnuto, kao u većini slučajeva. Ugasite ga!
Svakako je lepo pogledati omiljeni TV-šou, slušati pesme, interesantne priče o putovanjima, neki sportski događaj, teniski meč gde Nole pobeđuje, ali nemojte gledati vesti.
Ako baš morate pogledati neka to bude kratko, jednom dnevno da imate ideju šta se dešava, mada nije nužno ni da sve znate, gde se neka zgrada srušila, izbio neki požar, ratni sukob, broj obolelih od ovoga ili onoga.
Vesti su u ogromnom broju slučajeva negativne. Uostalom, u Americi su pokušali da emitovanjem samo dobrih vesti, ali je kanal bankrotirao zbog slabe gledanosti!
Ljudi vole negativne vesti
Ljudi nažalost vole negativne vesti, ali to ne znači da je to dobro za zdravlje, čak naprotiv. Naša emotivna reakcije, uglavnom nesvesna, na bilo koju vest, utiče na našu svakodnevicu, na to kako se osećamo, kako spavamo, na naše zdravlje.
Uostalom uporedite televizor sa automobilom. Ako ne gledate samo omiljene emisije već gledate televiziju po cele dane, dakle mahom negativne vesti, to vam je isto kao da se dovezete sa posla do kuće u vašem automobilu i onda jedno 5-6 sati kružite oko mesta gde živite.
Ako radite po kući dok vam je televizor otvoren, sem ako se ne radi o muzičkom kanalu, to je još gore jer dobijamo takozvane sublimisane poruke, dakle poruke kojih nismo ni svesni, ali ih naš mozak sve beleži.
I za kraj da se vratim na početak uz poruku velikog fizičara Aleberta Ajnštajna: “Ne znam čime će se voditi treći svetski rat, ali znam da će se četvrti voditi toljagama“.
