Samo 11 dana pošto je kovid-19 proglašen globalnom pandemijom, TV publika u Srbiji mogla je da vidi neverovatan prizor – predsednik Srbije Aleksandar Vučić poljubio je kinesku nacionalnu zastavu pošto su medicinska oprema, sredstva za ličnu zaštitu i kinesko medicinsko osoblje sleteli u Srbiju. Bilo je to 22. marta 2020. godine, ocenjuje se u tekstu objavljenom na stranici Atlantskog saveta.
Preko noći širom Beograda osvanuli su bilbordi s fotografijom kineskog predsednika i natpisom „Hvala brate Si“…
Pola godine kasnije, priča se promenila i tema više nije kinesko „izguravanje“ Zapada sa Balkana već sposobnost Srbije da zada udarac i van svoje kategorije.
Srbija je načinila impresivan napredak u imunizaciji svojih građana ali i korišćenju vakcina kao sredstva diplomatije.
U zemlji sa nešto više od 7 miliona stanovnika, dato je 5,15 miliona doza vakcine. Više od 2,4 miliona građana, što je više od trećine stanovnika Srbije, revakcinisano je.
Srbija je donirala vakcine i susednim zemljama kao što su Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina (Republici Srpskoj, većinski srpskom entitetu. Štaviše, građani susednih zemalja u mogućnosti su da se registruju i prime vakcinu u samoj Srbiji.
Arsenal vakcina
Kina je samo deo priče o uspehu Srbije ali ne i cela priča. Kineski Sinofarm samo je dodatak srpskom arsenalu vakcina. Sam Vučić se vakcinisao kineskom vakcinom pred TV kamerama u zabačenom selu na istoku Srbije. Štaviše, Srbija ima plan i da lokalno proizvodi Sinofarmovu vakcinu u saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Srbija, međutim, nije sva jaja stavila u jednu korpu. Naime, primila je prvu isporuku Fajzer vakcina u decembru 2020. a premijerka Ana Brnabić primila je prvu dozu te vakcine mnogo pre ostalih evropskih lidera. Ruski Sputnjik V stigao je u januaru a nešto kasnije, početkom juna, beogradski Institu Torlak postao je prva ustanova van Ruske Federacije koja proizvodi rusku vakcinu. Prva isporuka AstraZeneke u Srbiju je stigla u februaru.
Srbija je uzela vakcine iz svih izvora – Kine, Rusije i zapadnoevropskih kompanija i izvukla najviše od zaliha koje je stvorila.
Ovakav odgovor na kovid-19 ilustracija je srpske spoljne politike. Vučića ne interesuje da se svrsta ni na jednu stranu – s Kinom ili Zapadom, posebno u trenutku kada je u toku nadmetanje između Pekinga i Vašingtona.
On veruje da najbolje služi interesima Srbije time što je otvoren za poslovanje sa svima. Ovakva pozicija ogleda se u dugogodišnjem balansiranju Beograda između EU i SAD s jedne i Rusije sa druge strane – „sedennje na dve stolice“, kako je Srbiju 2017. godine opisao američki diplomata Brajan Hojt Ji.
U slučaju Srbije, „vakcina diplomatija“ pokazuje fleksibilnost države. Srbija je u vakcinaciji svojih građana prošla mnogo bolje od svojih prozapadnih suseda, poput Severne Makedonije i Crne Gore, obe članice NATO. Vučić je zaslužio pohvale i u celom regionu. Predsednik Vučić je ovakvom „vakcina diplomatijom“ dospeo u centar pažnje, zaključuje ugledni sajt.
