Predstavnici nekadašnjih vojnih rezervista sa juga Srbije, koji traže isplatu ratnih dnevnica, sastali su se danas u Beogradu sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem, a razgovori će biti nastavljeni u četvrtak.
Ljajić je Tanjugu izjavio da u tim pregovorima ne može biti govora o isplati nekakvih razlika u ratnim dnevnicama onako kako je to učinjeno u slučaju rezervista topličkog kraja, i to iz dva razloga. Prema njegovim rečima, ako neko želi da traži razlike u ratnim dnevnicama moraće da se obrati sudu, a što se tzv. topličkog modela tiče, Ljajić je kazao da je to bila greška, koju ova vlada "nema nameru da ponavlja i da na taj način kupuje socijalni mir".
Za razliku od rezervista sa juga Srbije, veterani iz Valjeva i danas su pokušali da protest iskažu blokadom pruge, ali ih je policija u tome sprečila, nakon čega se oko 300 učesnika protesta okupilo u centru grada. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas u Nišu da policija mora da obezbedi normalno odvijanje saobraćaja i da će upotreba policije da bi se deblokirale međunarodne pruge i putevi biti krajnje sredstvo u rešavanju problema.
Dačić je, komentarišući jučerašnji zaključak Vlade Srbije kojim se MUP-u nalaže da osigura prohodnost železničkih i putnih pravaca, rekao da je vlada zaključila da postoji velika ekonomska šteta kada se na svakih nekoliko dana blokira međunarodna pruga ili autoput. "Srbija gubi na kredibilitetu u Evropi na takav način", ocenio je Dačić, i zamolio sve one koji protestuju da ne čine to na mestima gde policija mora da reaguje. Dačić je pozvao sve one koji protestuju da se ne sukobljavaju sa policijom, jer, kako je napomenuo, "policija nije kriva za njihove probleme."
Preduzeće "Železnice Srbije" podržava odluku Vlade Srbije da se u buduće u okviru socijalnih protesta ne dozvoli blokada saobraćajnica, izjavio je danas Tanjugu direktor Medija centra tog preduzeća Nenad Stanisavljević. Stanisavljević je napomenuo da je to preduzeće u proteklom periodu imalo najveće štete od blokade saobraćajnica, jer su, kako je objasnio, samo od sredine prošle godine u okviru različitih socijalnih protesta pruge bile u blokadi 15-tak dana.
"Imajući u vidu da su uvek bile blokirane pruge na međunarodnom Koridoru 10, dnevne štete iznosile su 10-tak miliona dinara, a ukupan direktan i indirektan gubitak sigurno je iznosio između 100 i 150 miliona dinara", istakao je Stanisavljević, napominjući da posredna šteta koju je to preduzeći imalo ne može da se izračuna.
Lideri najuticajnijih sindikalnih organizacija u Srbiji ocenili su danas da vlada angažovanjem policije u deblokadi saobraćajnica neće ukloniti uzroke nezadovoljstva koje radnike i druge građane navodi na radikalne poteze. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kazao je Tanjugu da ne vidi zbog čega vlada donosi takve zaključke, jer je zakon vrlo jasan i niko, pa ni vojni rezervisti, nemaju pravo na blokadu puta.
"Treba videti šta je uzrok, i onda će doći do sprečavanja svega toga", dodao je Orbović, ocenjujući da bi bilo bolje da se MUP angažuje u rešavanju tih uzročnih problema, nego da se sukobljava sa štrajkačima. I predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak ocenio je da je će deblokadom saobraćajnica biti rešeno samo pola problema koji država ima, a da će druga polovina, ono što je nateralo ljude na radikalne poteze, ostati nerešena.
Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk, međutim, smatra da su blokade saobraćajnica neprihvatljive i da je bilo potrebno da se takva praksa koja otežava život građanima zaustavi, ali da je Vlada Srbije morala mnogo ranije da preduzme mere kako bi problemi bili rešeni. Ćulibrk je Tanjugu izjavio da je Vlada Srbije, pre nego što je donela zaključak o potrebi angazovanja policije u slučaju blokade saobraćajnica i objekata, morala da eliminiše stvarne uzroke sve većeg nezadovoljstva zaposlenih, pre svega u loše privatizovanim preduzećima.
On je vladi zamerio na "popuštanju", navodeći da je, čim bi se to učinilo u jednom slučaju, to drugima bio jasan signal da i oni treba da pokušaju da na taj način ostvare svoja prava. "Vlada je pokazala da je sklona popuštanju. Bilo je dovoljno samo da se izvrši dovoljno veliki pritisak na nju i da ispunjava zahteve nekih zaposlenih. Otuda su svi štrajkači i radikalizovali svoje proteste na taj način što su blokirali magistralne puteve i pruge", kazao je Ćulibrk.
