Evropska unija je usvojila regulativu kojom želi da obezbedi da proizvodi koji se uvoze ili izvoze iz Unije ne potiču sa zemljišta koja su posle 2020. godine bila predmet krčenja šuma.
Pravila obuhvataju drvo, kafu, kakao, kaučuk, palmino ulje, soju i govedinu, kao i mnoge proizvode koji iz njih nastaju. Cilj je da se zaštite šume, očuva priroda i smanji globalno zagrevanje.
Preduzeća u EU moraće da prate poreklo robe, dostavljaju dokumentaciju i dokažu da proizvodi ne dolaze sa zemljišta nastalog krčenjem. Onima koji ne ispune obaveze prete kazne i zabrane.
Norveška je, iako nije članica EU, odlučila da u potpunosti primeni ova pravila kroz svoj okvir saradnje sa Unijom. Na taj način šalje poruku da ozbiljno shvata očuvanje šuma i želi da bude deo zajedničkog evropskog pristupa.
Indonezija, kao jedan od najvećih izvoznika palminog ulja i kafe, oštro je reagovala. Vlada u Džakarti upozorava da bi nova pravila mogla smanjiti izvoz i pogoditi male proizvođače koji nemaju mogućnosti da ispune stroge zahteve o dokazivanju porekla. Indonezija smatra da regulativa može postati trgovinska barijera i ugroziti egzistenciju miliona farmera.
Kroz državne projekte poput sedmogodišnjeg programa Forest Invest i akcije Srbija sadi, obnavljaju se stotine hiljada hektara i sade novi zasadi, čime se jačaju zelena pluća Srbije. Za 2025. godinu, budžet za poljoprivredu iznosi rekordnih 149,5 milijardi dinara, od čega je 138,5 milijardi dinara opredeljeno za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ovaj iznos čini 7,5% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije za narednu godinu.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Nova regulativa EU predstavlja važan korak u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i uništavanja šuma. Dok Evropa i Norveška uvode stroga pravila, a Indonezija izražava zabrinutost, Srbija se suočava sa sopstvenim izazovima i nastoji da kroz nadzor i prevenciju sačuva svoja zelena pluća.
Piše: Stefan Bogadnović
