Dugogodišnji predan i posvećen rad, naročito kada je od srca i na humanitarnom polju, ne može da ostane neprimećen. Primer za to je srpski humanitarac iz Sidneja Milan Maksimović, koji se već godinama ističe organizacijom dobrotvornih akcija i prikupljanjem pomoći za one kojima je najpotrebnija.
U godini kakva se ne pamti u skorijoj istoriji Australije, Milan i njegova porodica su nesebično uložili veliki trud kako bi olakšali teške dane najpre onima koji su ostali bez imovine u katastrofalnim požarima, a zatim su bili tu da pruže ruku podrške penzionerima, samohranim majkama i drugima koji su bili najteže pogođeni pandemijom korone.
Priznanje za sve što su učinili pod pokroviteljstvom svoje organizacije „Milan Hilda Care“, stiglo je početkom 2021, kada je na tradicionalnoj dodeli godišnjih priznanja povodom Dana Australije, Milanu Maksimoviću dodeljena medalja „Građanin godine“ na teritoriji opštine Ferfild.
– Ovo priznanje želim da posvetim Srbima iz čitavog sveta, jer smo narod koji pokazuje najveće vrednosti onda kad je najteže i najpotrebnije. Srbi nikada nisu bili, niti će biti loš narod, kao što i nema loših naroda, već samo postoje loši pojedinci i loši lideri. U ova teška vremena treba da pokažemo što više ljudskih vrlina i da se brinemo za nemoćne, ugrožene i bližnje – kazao je Maksimović.
Godina za nama bila je naročito teška i obeležena požarima i pandemijom. Posebno su virus korona i kriza koja je usledila pokazali koliko je čovečanstvo ranjivo.
– Mnogi su u doba pandemije ostali bez posla, ljudi se suočavaju s teškoćama i potrebno je da se svi osvrnemo oko sebe i pomognemo ugroženima koliko možemo. Znam da su mnogi naši ljudi pomagali drugima u teškom periodu i da zaslužuju priznanje za svoj vredan rad. Zbog toga i ova medalja nije samo za mene, već za sve Srbe širom sveta. Najveće vrednosti nisu materijalne, nego duhovne prirode, a mi smo narod koji to dobro zna i poštuje.
Dobrotvorne akcije srpskog humanitarca i njegove porodice dotakle su živote ljudi u mnogim etničkim zajedicama širom Sidneja, a pre svega na teritoriji opštine Ferfild. Milan je poznat kao čovek koji prvenstveno pomaže prognanim hrišćanima.
S obzirom na to da je kao Srbin iz Sarajeva i sam iskusio sudbinu izbeglice, Maksimović zna s čime se susreću oni koji su prognani sa svojih ognjišta.
– Tokom poslednjih pet godina naša organizacija se odazvala svim akcijama koje su bile važne za ljude u našem okruženju. U periodu 2015. i 2016. pod naletom takozvane „Islamske države“ preko 800.000 ljudi je prognano iz Sirije i Iraka samo zbog toga što su hrišćani. Preko Ujedinjenog pravoslavnog bratstva sam dobio poziv da prikupljam pomoć za te ljude i tako je počelo.
Milan i njegova porodica imaju jasne planove kada je reč o budućim humanitarnim akcijama.
– Već duže vreme sam želeo da se uključimo u humatinarne akcije za pomoć našoj deci na Kosovu i Metohiji, ali i u Srbiji i Republici Srpskoj. Posebno mi je drago da smo prošle godine pozvani od udruženja „Svi za Kosmet“ da im pomognemo u prikupljanu sredstava za kupovinu paketića za našu decu s Kosova i Metohije. Ne smemo nikad da zaboravimo decu sa Kosova, iz Srpske i Srbije.
Maksimović smatra da postoji velika potreba za osnivanjem udruženja svih Srba širom sveta.
– To udruženje bi bilo povezano sa maticom i trebalo bi da se bavi očuvanjem srpske duše, jezika i kulture. Ova organizacija bi trebalo da bude usko povezana sa Srpskom pravoslavnom crkvom i da se izdigne iznad dnevne politike.
Milan već radi na organizovanju naših ljudi iz celog sveta, kako bi ideja što pre zaživela.
– Srpskom narodu treba nevladina, neprofitna, nestranačka i dobrotvorna zajednica Srba iz dijaspore. Tako organizovani treba da snažno i trajno povezujemo naš raseljeni narod na svim kontinentima sa Srbima u Srpskoj i Srbiji. Već tri godine sam u kontaktu sa Srbima u matici, Kanadi, Australiji, Africi, Americi, Argentini i širom Evrope. Dogovaramo se da ove godine registrujemo organizaciju koja bi trebalo da poveže Srbe širom sveta. Nadam se da ćemo uskoro moći da objavimo da je organizacija i zvanično osnovana.
Podrška porodice, volontera i crkve
Milan Maksimović je porodičan čovek i uvek ističe značaj svojih najbližih u humanitarnom radu.
– Veliku podršku dobijam od supruge i sina, koji vredno rade na pakovanju pomoći i na distribuciji. Takođe, kad god se organizuju veliki skupovi, na kojima prisustvuje i po nekoliko stotina ljudi, ogromna je i pomoć volontera kojih imamo oko 20. Takođe, neretko nam se priključi i Crkva, kao što je bio slučaj prošle godine, kada su otac Nemanja Mrđenović i volonteri iz Crkve Svetog Nikole u Blektaunu delili pakete za penzionere, samohrane majke i trudnice.
Zahvalnost medijima
Maksimović posebnu zahvalnost izražava medijima na srpskom jeziku.
– Najveći projekat prošle godine bilo je prikupljanje i podela pomoći ugroženima od požara. Mnogi su donirali sredstva i na kraju je prikupljeno preko 86.000 dolara, za koje su kupljena burad s vodom, hrana za ljude i životinje, kreveti, frižideri, odeća i mnoge druge stvari. Želim da se zahvalim hiljadama ljudi koji su donirali, kao i medijima na srpskom jeziku koji su ispratili naše akcije – „Vestima“ i Vasi Despotoviću, Zoranu Podiniću sa „MIS TV“, „Srpskom glasu“, Biljani Ristić i Branku Cvetojeviću sa SBS radija.
Čestitka episkopa Siluana
Među čestitkama koje je primio povodom priznanja „Građanin godine“, Maksimović naročito ističe onu koja je stigla od episkopa australijsko-novozelandskog gospodina Siluana.
– Priznanje australijske države za gospodina Maksimovića, kao i za svakog člana naše zajednice na Petom kontinentu, priznanje je za srpsku zajednicu u celini. Posebno mi je drago da je Milan pomogao ne samo članovima naše zajednice, već svima kojima je bila neophodna. Čestitam bratu Milanu na priznanju i želim mu da uz Božiju pomoć nastavi delo ljubavi – poručio je vladika Siluan.
