Srbija će, najverovatnije, graditi dve nove bolnice, kako bi drugi talas kovida, koji se očekuje krajem jeseni i početkom zime, dočekala sa većim bolničkim kapacitetima. Jedna od njih biće u Beogradu, a druga u Kraljevu ili Kruševcu.
Obe nove bolnice biće građene po istom modelu kao VMC „Karaburma“, koji je završen za svega 14 dana. Trenutno se, razrađuju planovi, razmatraju lokacije, i intenzivno se traži partner. Priželjkuje se neko ko bi postupio isto kao „Termomont“, koji je donirao zgradu bolnice na Karaburmi i pomogao da Srbija spremnije dočeka eventualni sledeći nalet virusa.
Koliko je korona opasan neprijatelj, svedoči i poslednji tamni bilans epidemije – 289 osoba od ukupno 7.872 testiranih je pozitivno, dok je još šestoro obolelih preminulo.
U planovima odbrane od jesenjeg napada, za izgradnju novih bolnica, razmatraju se dve moguće lokacije u Beogradu – jedna oko Kliničkog centra Srbije, u blizini mesta gde će biti „Tiršova dva“, a druga oko KBC „Bežanijska kosa“. Za obe ove lokacije presudna je blizina auto-puta, jer je za novu bolnicu, koja bi, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, imala minimum 500 postelja, a moguće i čitavih 1.000, veoma važno da ima dobar prilaz. Jer se mora računati i na prijem pacijenata sa kovidom iz unutrašnjosti, što zbog težine kliničke slike, što zbog činjenice da u nekim centrima u Srbiji bolnički kapaciteti možda neće moći da odgovore tempu koji može da nametne epidemija.
Obe nove bolnice, u Beogradu, Kraljevu ili Kruševcu, bile bi montažne, ali kako je najavio predsednik Vučić, da mogu da traju 30 godina.
– Novi kapaciteti neophodni su nam za zbrinjavanje obolelih sa ozbiljnom kliničkom slikom kovida, koja zahteva bolničko lečenje, dok za one lakše, ili potpuno asimptomatske slučajeve, ako opet pređemo na koncept institucionalne izolacije, možemo da obezbedimo dovoljno mesta u sportskim dvoranama, halama, ako zatreba i u školama – navodi izvor.
Nova bolnica u Beogradu bila bi i glavna kovid-bolnica, sa poluintenzivnom i intenzivnom negom. U planu je opremanje klasičnim respiratorima, kao i neinvanzivnim za mehaničku potporu disanju, ali bez intubiranja pacijenta.
– Koncentrisanje opreme i kadra na jednom mestu znatno bi podiglo efikasnost zdravstvenog sistema u odgovoru na epidemiju, sa mnogo manje iscrpljivanja zdravstvenog kadra – objašnjava izvor. – U sadašnjem režimu, sa više kovid-centara, teško je proceniti, naročito u manjim sredinama, gde nam treba dodatnog ljudstva ili opreme. Centralizovanjem glavnog kovid-kapaciteta na jednom ili dva mesta, koja bi bila i dijagnostičko-trijažni i terapijski centri, sve bi bilo lakše.
I sadašnji epidemiološki trenutak potvrđuje koliko su nam novi kapaciteti nužni. Mislilo se da ćemo drugi pik virusa izgurati sa tri kovid-centra: Infektivnom klinikom, VMC „Karaburma“, i KBC „Bežanijska kosa“, i tako omogućiti drugim centrima koji su u prvom naletu korone zbrinjavali obolele da se odmore do eventualnog drugog talasa. Ali došli smo u situaciju da u kovid-sistemu imamo više ustanova nego u aprilu, kada je po tadašnjim ocenama epidemiloga, bio najjači udar virusa. U taj „lanac“ je uključena i beogradska „Arena“, a danas se za obolele ponovo otvara i Ortopedija na Banjici.
U privremenu bolnicu u „Areni“ u ponedeljak su primljeni prvi pacijenti. Tu se prebacuju lakše oboleli iz kovid-bolnica „Dr Dragiša Mišović“, sa Zvezdare, iz Zemuna, Bežanijske kose, i sa Infektivne klinike. U „Arenu“ se smeštaju pacijenti kojima se stanje poboljšava, i kojima je ostalo da primaju terapiju još dva ili tri dana. Tu neće biti smeštani asimptomatski pacijenti, nego oni kojima je klinička slika takva da zahteva redovno praćenje.
– Sve kapacitete u kovid-bolnicama u Beogradu smo popunili i morali smo da nađemo rešenje dok „Banjica“ ne počne da prima obolele od kovida – kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar. – Tako oslobađamo mesta u kovid-bolnicama za teže pacijente koji se moraju zbrinuti tokom noći.
Tokom noći i u ponedeljak ujutru iz Beograda je devetoro zaraženih prebačeno u bolnicu u Požarevcu, jer su kapaciteti u glavnom gradu bili popunjeni.
– Pacijenti će biti zbrinjavani u Požarevcu, a spremna je i bolnica u Smederevu – rekao je Lončar. – Biće lakše kada se uključi i „Banjica“ sa 320 mesta. Zdravstvenim ustanovama šaljemo novu, osmu reviziju protokola o lečenju pacijenata obolelih od kovida koju su uradili infektolozi.
Lekari, međutim, upozoravaju da se kasni sa početkom lečenja jer se oboleli ne javljaju blagovremeno u bolnicu. Za to pored ignorisanja simptoma i uzdanja „da će to samo proći“, ima i objektivnih razloga. Iz kovid-ambulanti, pred kojima „rastu“ i redovi i nervoza, mnogi izlaze samo sa savetom da se jave ako im se situacija pogorša. Tako isti ljudi, „povratnici“, dolaze i po nekoliko puta, iscrpljeni, i satima čekaju pregled. Kad ih iz kovid-ambulante napokon pošalju u dijagnostičko-trijažni centar, a odatle u bolnicu, za mnoge se ispostavi da je trebalo ranije da budu primljeni.
– Sve veći broj pacijenata između 30 i 50 godina dolazi sa ozbiljnom kliničkom slikom i ozbiljnom pneumonijom – upozorio je Goran Stevanović, direktor Infektivne klinike KCS.
