Najava da će bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt biti uključena u dijalog Beograda i Prištine, svidelo se to Srbima ili ne, koja je došla posle njenih nedavnih „saveta“ za Balkan administraciji Džoa Bajdena, poput najgore noćne more vraća potisnuta sećanja na reči i delo političarke koju mnogi smatraju ratnim zločincem.
Nesrećne devedesete prošlog veka Srbima su donele mnoga zla, a u sve to prste je umešala i Olbrajtova, koja ni posle nekoliko decenija ne prestaje da doliva ulje na vatru. Jedna od najglasnijih zagovornika bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije i dan danas je velika prijateljica Albanaca i promoterka nezavisnosti Kosova po svaku cenu.
Prijateljica Albanaca
– Kosovo i dalje ostaje test za demokratiju, ali uz veliko zalaganje prijatelja u Kongresu i albansko-američke zajednice oni mogu pomoći u izgradnji mira i prosperiteta za sve. Američke patriote su pravi prijatelji Albanaca – navela je Olbrajtova nedavno na okruglom stolu o budućnosti Kosova.
U Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD je kazala da su u prošlosti Amerika i njeni saveznici učinili pravu stvar i na Kosovu i u BiH, navodeći da je jedan od najvažnijih ciljeva nova američke administracije kompletna kosovska nezavisnost.
A ta prava stvar o kojoj Olbrajtova sada govori je agresija nad srpskim narodom, bombardovanje koje je odnelo mnogo nevinih života i koje je ostavilo dalekosežne posledice.
Pitanje bombardovanja Srbije 1999. godine za nju je bilo pitanje „moralnog izbora“.
– Išla sam u Moskvu i tamo su mi rekli da će staviti veto na svaki naš predlog za Kosovo. Mi zato nismo išli pred UN, nego direktno u NATO i imali smo uspešno okončanje etničkog čišćenja. Ali u UN se na to još gleda kao na nelegalnu akciju – izjavila je pre nekoliko godina.
Ponosna na akcije na Balkanu
Jednom prilikom je istakla da je ponosna na svoje poteze na Balkanu.
Bila sam ambasador u UN tokom rata u Bosni kada je svet presporo reagovao i kada je usvajanje Dejtonskog sporazuma zavisilo od Miloševićeve dobre volje. Pomno sam pratila sitaciju na Kosovu gde se odigravalo etničko čišćenje, ubijanje… U stvari ništa ne bih promenila da sam suočena sa Miloševićem danas, i ponosna sam na mnoge svoje poteze.. – rekla je Olbrajtova na promociji svoje knjige 2006. godine.
Ona je dodala da joj je „žao Srba“ i da bi „volela da je bombardovanje kraće trajalo”.
„Odvratni Srbi”
Emociju, onu pravu, prema Srbima je pokazala šest godina kasnije kada je na promociji knjige „Praška zima“ u glavnom gradu Češke nakon komešanja grupe prosrpski orijentisanih Čeha, izustila – „odvratni Srbi”.
Sintagmu koju je iskreno ali nespretno izgovorila, a koja je zabeležena kamerom, pokušala je kasnije da „ispegla” na promociji u Hagu nazvavši Srbe – izvanrednim narodom sa značajnom istorijom.
Aktivno je učestvovala i u osnivanju haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, navodeći da je važno da se kolektivna krivica zameni individualnom krivicom počinilaca jer „žrtve zverstva zaslužuju pravdu”.
– Ne može se celoj naciji pripisati kolektivna krivica, postoje pojedinci koji su odgovorni za etnička čišćenja, genocid, ratne zločine – govorila je Olbrajtova.
Zašto Olbrajtova sve to radi
Praški portal „Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i za stvaranje nezavisnog Kosova.
Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimim Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju „Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru „Telekom Slovenija”.
Medlin Olbrajt je rođena 1937. u Pragu kao Marija Jana Korbelova.
Prvu godinu života je provela u Beogradu, pošto joj je otac bio diplomata u ambasadi Čehoslovačke. U Beograd, gde je i naučila srpski jezik, se vratila i kada joj otac postao ambasador.
