Godinu na izmaku obeležio je neuspeh srpskih košarkaša u kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju. To je doprinelo da se u zemlju „kraljice igara“ vrate dva vrhunska stručnjaka.
Svetislav Pešić je ponovo preuzeo „orlove“, dok je Željko Obradović opet seo na klupu Partizana. Tako je u senci povratka dva trofejna trenera ostao gotovo neprimećen dolazak Gorana Miljkovića Finca u Srbiju. Iskusni trener neće voditi naše klubove koji igraju u Evropi, ABA ligu ili KLS, ali… Poznati trener-stvaralac prihvatio je poziv KK Knjaževac 1950, člana Prve Regionalne lige Srbije, koji se takmiči u A grupi Istok . Posle 16 godina u Mađarskoj, nekoliko sezona u Slovačkoj i Rusiji i višegodišnjeg trenerskog rada u Srbiji vratio se na mesto gde je kao igrač počeo košarkašku karijeru. Popularni Finac će u gradu na Timoku radom i iskustvom sigurno omogućiti da neki mladi košarkaši napreduju i postanu zanimljivi našim najboljim klubovima.
Odmor kratko trajao
Dolazak u rodni grad bio je neočekivan.
– Posle više od 40 godina trenerskog rada odlučio sam da se povučem sa parketa. Po povratku iz Mađarske, gde sam proveo deceniju i po, želeo sam da sa suprugom penzionerske dane provedem u miru i tišini u selu Slatina na Kosmaju. Ipak, nisam dugo mirovao – počinje priču Miljković.
Dobili ste ponudu koju niste mogli da odbijete?
– Pozvali su me prijatelji iz detinjstva sa kojima sam počeo košarkašku karijeru u Knjaževcu. Pre svih moj drug Zoran Stefanović Zoja, sa kojim sam igrao do preseljenja u Beograd krajem šezdesetih godina. Mladi predsednik Mladen Zdravković Baja ima neverovatnu energiju i ambicije, pokrenuo je klub i uključio mnogo mladih. Želeli su da im pomognem kako bi podigli klub, koji je sada na novom početku. Prihvatio sam ponudu i posle kraće pauze ponovo sam na klupi. Verujem da će moj skromni doprinos pomoći u razvoju kluba, stvaranju trenera i igrača. Košarku volim, jer to je moj život. Više od četiri decenije sam u njoj kao trener, a pre toga sam malo i igrao.
Za početak treće mesto
Kakve su ambicije Knjaževca u ovoj sezoni?
– Cilj je da pre svega stabilizujemo klub i postavimo ga na noge. U ovoj sezoni planiramo da u Regionalnoj ligi Istok izborimo plasman u plej-of. Imamo dobre šanse da to ostvarimo pošto u našoj grupi treba da budemo među četiri prvoplasirane ekipe. Krajem januara osam najboljih timova igraće plej-of. Bodovi se prenose igraćemo samo protiv timova iz druge grupe. To je još osam mečeva. Izgubili smo od favorita Bora i Morave iz Vladičinog Hana. To su dve odlične ekipe koje će zauzeti prvu i drugu poziciju u grupi. Mi smo trenutno treći, pa ćemo se za preostala dva mesta, koja vode u plej-of, boriti protiv prokupačkog Topličanina i Mladosti Vesne iz Bele Palanke. Mislim da imamo realne šanse da budemo među četiri. Verujem u ove momke i očekujem da ostvarimo cilj.
Sa kakvim igračkim kadrom raspolažete?
– Trenutni sastav je spoj iskustva i mladosti. Za ovaj rang takmičenja ekipa je korektna, ali imamo problem sa fondom igrača. Malo smo tanji na spoljnim pozicijama. Pored domaćih imamo i nekoliko igrača sa strane, ali ćemo morati da dovedemo još jednog kako bih mogao da imam dobru rotaciju u ekipi. Veliku pažnju poklanjamo radu sa mlađim selekcijama. Želimo da se sledećih sezona oslanjamo na domaće košarkaše. U generaciji dečaka, koji su 15-godišnjaci, imamo nekoliko talentovanih momaka koji bi za nekoliko godina trebalo da budu oslonac tima i klupska budućnost.
Miljković je godinama radio u mađarskim klubovima, a obavljao je ogroman posao u stručnom štabu Stojana Ivkovića, selektora naših komšija:
– Veliki deo trenerske karijere sam radio u Mađarskoj. Vodio sam nekoliko klubova, a onda bio i deo stručnog štaba njihove reprezentacije. Srećan sam i ponosan što smo uspeli da podignemo njihovu košarku na viši nivo i napravimo dobre rezultate. To je veliki podstrek za dalje napredovanje i razvoj košarke u Mađarskoj.
Da li je Aleksandar – Saša Đorđević kao mlad igrač imao karakteristike koje su nagoveštavale uspešnu trenersku karijeru?
– Sa Sašom sam proveo dosta godina. Bio sam mu trener u Radničkom i mladim reprezentativnim selekcijama. Na Balkanijadi u Atini je bio najbolji strelac i igrač i najavio sjajnu karijeru. Ne zna se ko će kojim putem krenuti kad završi kao igrač. Ali kada sam video da ulazi u trenerske vode, znao sam da će uspeti i biti izvanredan. Zato što ga je kao igrača krasila jedna bitna osobina: nikad ništa nije moralo da mu se kaže dva puta! Izuzetno je posvećen onome što radi, daje sve od sebe i to se sada vidi u njegovom trenerskom poslu. Igrao je u velikim klubovima, sarađivao sa odličnim stručnjacima i sad svo to iskustvo adekvatno koristi.
Stranci neophodni
Šta mislite o velikom broju stranaca u našim klubovima?
– To je trenutno neophodno. Da bi naše ekipe bile konkurentne evropskim timovima neophodno je da imaju kvalitetne strance. Naši najbolji igrači su u inostranstvu i često odlaze veoma mladi. Raduje me da FMP i Mega ogromnu pažnju poklanjaju mladima. Partizan ima nekoliko izuzetno perspektivnih košarkaša Smailagića, Koprivicu, Trifunovića i Miletića. Oni će sigurno mnogo napredovati kod Željka Obradovića.
Šta srpskoj košarci može doneti povratak Svetislava Pešića i Željka Obradovića?
– To je sjajno. Njihov dolazak je izuzetno značajan za Srbiju. Sigurno da će svojim radom podići našu košarku na još viši nivo. O njihovom kvalitetu govore rezultati koje su ostvarili. Savez je napravio pravi potez angažovanjem Pešića za selektora. On je veliki radnik i biće potpuno posvećen državnom timu. To će se osetiti već na utakmicama kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.
Nadimak iz škole
U košarkaškim krugovima Goran Miljković je poznat kao Finac:
– Taj nadimak dobio sam još u školi. Na času geografije kad smo učili o Finskoj istaknuto je da su stanovnici ove zemlje visoki i plavi. Pošto sam bio takve konstitucije, jedan moj drug je rekao evo ga Finac. Taj nadimak mi je ostao do danas.
Zahvalnost Kokoškova
Doskorašnji selektor Srbije i NBA stručnjak Igor Kokoškov je prve trenerske korake napravio pored Miljkovića:
– Kada sam počeo da radim kao trener to je bilo zadovoljstvo i hobi, a kasnije je postao posao. Pozvao sam svog dragog prijatelja i trenera Gorana Miljkovića Finca, kod koga sam igrao u Crvenoj zvezdi i rekao: „Treneru, treba mi savet. Hoću to da radim, šta je moj sledeći potez…“ Uputio me na Boru Cenića, našeg legendarnog trenera i koordinatora mlađih selekcija OKK Beograda. „Klonferi“ su tada ozbiljno radili sa mlađim kategorijama. Prihvatio me i dao da vodim kadetsku selekciju. Bio sam nekoliko godina sa kadetskom i juniorskom selekcijom. Kada je Miljković preuzeo prvi tim OKK Beograda uzeo me za pomoćnika. Srećan sam što sam imao priliku da radim i učim od stručnjaka kao što je Finac. On je sjajan čovek i pedagog. Mnogo je uradio za mene i u igračkoj karijeri. Iz mlađih kadeta „Vojvode Stepe“ uveo me u juniorsku selekciju Crvene zvezde, koja je za mene tada izgledala kao NBA tim. Bio sam tri godine mlađi od te generacije što je za mene bio svemirski korak.
Stvorio Koturovića
Iskusni stručnjak je imao ogroman uticaj na razvoj karijere nekadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca Dejana Koturovića. On je profesionalnu karijeru počeo u Spartaku iz Subotice 1995, kada je „golubove“ vodio Goran Miljković. Posle dve godine je prešao u Partizan, potom je igrao za Pariz, Ulker, Albu, Virtus Bolonju i Tau Keramiku, sadašnju Baskoniju. Košarkaške elemente u kojima je Koturović bio dobar Finac je doveo do savršenstva. Visinu i veliki raspon ruku koristio je za odlične blokade, a imao je i savršen tajming za skok.
Selektirao tim za Bormio
Prošlo je više od 30 godina od juniorske svetske titule Jugoslavije u Bormiju. Mnogi iz te generacije apostrofiraju Gorana Miljkovića kao jednog od trenera koji su prvi selektirali taj zlatni tim u kojem su, između ostalih, bili Aleksandar Đorđević i Nebojša Ilić:
– Za sve momke iz te generacije vežu me divne uspomene. Neki od njih bili su članovi juniorske selekcije, koju sam vodio 1982. u Atini na Balkanijadi kad smo osvojili zlatnu medalju. Mnogi članovi te selekcije ističu da im je to jedno od najdražih odličja.
Igrao sa Srećkom Jarićem
Miljković se veoma mlad opredelio za trenerski posao:
– Po preseljenju u Beograd nastavio sam da igram u Radničkom. Tim sa Crvenog krsta je imao izuzetno jak sastav sa Srećkom Jarićem. Bilo je teško u takvoj ekipi napraviti ozbiljnu karijeru. Odlučio sam polako da počnem da se bavim trenerskim poslom. Završio sam Višu trenersku školu i počeo da radim sa mlađim kategorijama.
Duga karijera
U bogatoj trenerskoj karijeri Finac je radio sa najboljim juniorima bivše Jugoslavije i Srbije, od Divca i Đorđevića, pa nadalje. Bio je trener u Radničkom, Crvenoj zvezdi, OKK Beogradu, Spartaku i Hemofarmu. Jedan period proveo je u Slovačkoj i Rusiji. Poslednjih 15-tak godina proveo je u Mađarskoj gde je vodio Šopron i Solnok, a na EP u Turskoj bio i pomoćnik mađarskog selektora Stojana Ivkovića.
Mentor Luki Pavićeviću
U sezoni 2003/04 Finac je bio mentor Luki Pavićeviću u OKK Beogradu. Bivši reprezentativac je od Miljkovića tada učio trenerski posao:
– Luka je bio sjajan igrač, a postao je i vrhunski stručnjak. Bio sam mu mentor na početku trenerske karijere. Drago mi je da se razvio u odličnog stručnjaka i da u Japanu pravi dobre rezultate.
Trenerska petorka
Od brojnih igrača koje je Finac trenirao mnogi su postali uspešni treneri ili košarkaški radnici. Najbolju petorku stručnjaka koji su prošli kroz Miljkovićeve trenerske ruke čine Aleksandar Đorđević, Saša Obradović, Nebojša Ilić, Branislav Prelević i Igor Kokoškov. Radio je i sa Aleksandrom Trifunovićem, Rastkom Cvetkovićem, Mirkom Pavlovićem…
