Zapad je već potvrdio da ima blagonaklon stav prema albanskom separatizmu, otimanjem Kosova i Metohije, pa ne čudi što imaju dvostruke aršine kada su u pitanju Srbi i Albanci, mišljenje je istoričara Aleksandar Rakovića povodom pisma koje Srbija namerava da uputi EU sa pitanjem zašto ćute na najavu ujedinjenja Albanije i Kosova.
Raković ističe da je odluka koju je doneo predsednik Srbije da od EU traži objašnjenje i odgovor na ovo pitanje, odlika ozbiljne diplomatije i da država to treba uporno da postavlja.
Zapad podržava albanski separatizam
– Ako bi došlo do formalnog ujedinjenja Albanije i Kosova to u ovom momentu ne bi bilo prihvatljivo ali zapad će pomoći da tzv država Kosovo i Albanija de fakto postanu jedan prostor. U svakom slučaju, oni će prema Albancima uvek imati najblagonakloniji stav“.
To je, kako kaže naš sagovornik, vrsta segregacije prema Srbima koju sprovodi zapadni deo međunarodne zajednice, ali za to imaju i svoje razloge.
Albanci služe kao batina protiv Srbije
– Albanci im služe kao poluga, kao moguća batina protiv Srbije. Albanci mogu uvek, pa i vojno da intervenišu i da Srbiju provociraju, dok druge zemlje to ne mogu – rekao je on.
Raković ističe da je Zapadu sve što se govori u Prištini veoma poznato, ali da ćute, jer ih baš briga za to, dok s druge strane, vode ozbiljnu hajku na Republiku Srpsku koja želi samo da bude samostalna po izvornom Dejtonu. Ono čega se Raković pribojava jeste činjenica da će Srbija u nekom momentu, ako neko drugi ne bude reagovao, morati da reaguje sama.
– To će se neminovno dogoditi jer neće moći da ne bude nekog odgovora na albanske provokacije. To više nisu samo pretnje već imamo i upade na sever Kosova. S druge strane, Bakir Izetbegović preti upadom u distrikt Brčko i napadom na entitet …. Dakle, sve su to pretnje oružjem protiv Republike Srbije i RS – ističe Raković.
Što Srbi ne smeju, Albanci smeju
Legitimno izabranim predstavnicima srpskog naroda se, dodaje on, ne dozvoljava ni u RS ni u Crnoj Gori da vode suverenu politiku dok se to drugim stranama omogućava i to preko mere.
Kosovo i Albanija do sada imaju potpisano 98 sporazuma vezanih za različite segmente, a vlade Albanije i Kosova danas potpisuju još 16 bitnih sporazuma. Svi sporazumi se odnose na približavanje u svim sferema društva od unutrašnje i spoljne politike do obrazovanja i kulture. Na stolu je i sporazum po kome bi svi Albanci sa Kosova po automatizmu trebalo da dobiju i albansko državljanstvo, ali još nije sigurno da li će taj sporazum biti potpisan.
Inače na Kosovu je u dvodnevnoj poseti boravio i albanski predsednik Iljir Meta od koga su kosovski zvaničnici zatražili da ih Albanija podrži još više na međunarodnom planu.
