Izgleda da Tasmanija nije više popularno mesto za preseljenje u Australiji. Između 2016. i 2021. godine ovo ostrvo, koje je ujedno i savezna država, doživelo je preporod, jer se tada više ljudi doselilo na Tasmaniju nego što se sa nje iselilo u neku drugu australijsku državu. Stanovništvo je tokom tog perioda poraslo za oko 47.000 ljudi, a privreda Tasmanije je bila na vrhu liste.
Bila je to toliko neuobičajena situacija za ovu ostrvsku državu, da su se lokalci počeli brinuti da „Tazi“ ne postane prenaseljena.
Od buma do kraha
Međutim, u poslednje dve godine dogodilo se suprotno. Demograf Liza Deni kaže za ABC da sada više ljudi odlučuje da se iseli, nego što ih se doseljava na Tasmaniju.
– Oko 15.500 ljudi napusti Tasmaniju svake godine i to sugeriše da nešto nije u redu – istakla je dr Deni.
Prošle godine na Tasmaniji je bilo neto gubitka od blizu 2.600 osoba. Prema njenim rečima, radi se uglavnom o mladim, zaposlenim ljudima, koji su se uputili u druge države Australije, zbog čega stanovništvo ostrva sada ubrzano stari.
Dr Deni kaže da su faktori koji su ranije privlačili ljude, opali u poslednjih nekoliko godina.
– Mi više nemamo tu pristupačnost, pa čak ni dostupnost stanovanja, a naše mogućnosti zapošljavanja nisu ni u rangu s onim što se nudi u drugim državama Australije – objasnila je dr Deni.
Strah od nove krize
Nezavisni ekonomista Saul Eslejk je rekao da bi Tasmanija mogla da doživi ekonomski pad sličan onom iz 1990-ih i iz perioda između 2010. i 2015. godine.
Budžetske prognoze su otkrile da je deficit Tasmanije revidiran sa 297 miliona dolara na čak 521 milion dolara. Ekonomija ostrva se u velikoj meri oslanja na potrošnju, i to potrošnja na hranu, stanovanje, odeću, obuću i građevinarstvo.
Nizak rast stanovništva i pritisci rastućih troškova života znače smanjenje potrošnje i pad ekonomije.
Ko održava ekonomiju?
Mala preduzeća koja zapošljavaju oko 35 ljudi su nosioci tasmanijske ekonomije. Ali, svakodnevno se suočavaju sa izazovima. Računi za struju lokalnih preduzeća rastu, kao i cene benzina, a uz to je uveden i porez na zarade. Povrh toga, rastući troškovi života znače da potrošači manje kupuju.
Saul Eslejk nije optimista da se ekonomski problemi Tasmanije mogu rešiti lako i brzo. Država je u januaru zabeležila najveću stopu nezaposlenosti u zemlji od 4,5 odsto.
Prema Eslejkovom mišljenju, da bi se popravio budžet sledeća vlada bi morala da razmotri smanjenje državnih službi, što bi bilo nepopularno ili bi mogla da uzme više dividendi od vladinih poslovnih preduzeća.
Bolje prilike za posao i obrazovanje
Dr Liza Deni kaže da sledeća državna vlada mora da dugoročno zaustavi odliv ljudi iz države ako želi da podigne ekonomiju. Za to je neophodno da buduća vlada učini Tasmaniju privlačnijim mestom za život, rešavanjem složenih pitanja poput pristupa zdravstvu, pristupačnijem stanovanju i smislenog zapošljavanja, objasnila je ona.
– Treba stvoriti poslove koji zahtevaju tražene veštine i visoko obrazovanje, te da se obezbedi sigurnost i mogućnosti za napredovanje u karijeri za ljude koji žive na Tasmaniji – naglasila je dr Deni.
Ne baš poželjna slika stvarnosti ističe značaj predstojećih državnih izbora, koji će se na Tasmaniji održati 23. marta ove godine. Da li će i poslednje uporište Liberalne stranke u Australiji uskoro pasti, ostaje da se vidi, ali poslednje ankete pokazuju da je vlada premijera Džeremija Roklifa izgubila značajan deo poverenja građana – čak deset odsto u odnosu na izbore 2021. Glasove bi pre svih mogli da im odnesu nezavisni kandidati i Mreža Džeki Lembi, savezne poslanice sa Tasmanije, koja nije učestvovala na prethodnim izborima.
Od lidera do kraha
Prema Komsekovom izveštaju o ekonomskoj situaciji u državi, Tasmanija je bila vodeća po ekonomskom učinku tokom većeg dela 2020. godine, cele 2021. i većeg dela 2022. Međutim, doživela je veliki pad na rang-listi tokom prošle godine.
Problematičan i porez
Ekonomista Saul Eslejk se dugo zalagao za poreske reforme u državi i smatra da bi Tasmanija trebalo da uvede izmene u poreskom sistemu, jer je „stamp duty“ veoma nestalan izvor prihoda, te ga treba zameniti šire zasnovanim porezom na zemljište. Međutim, on smatra da se to neće desiti bez podrške birača.
