Na sednici Saveta ministara spoljnih poslova Evropske unije koja će se održati sledeće nedelje, Holandija će glasati za početak primene Prelaznog sporazuma sa Srbijom.
Ako sve bude išlo po planu, pa sporazum koji je Srbija sa EU potpisala 29. aprila 2008. godine bude odmrznut, naša zemlja bi prema rečima Gorana Nikolića, ekonomiste Instituta za evropske studije, mogla da ostvari pravo na dodatne donacije u iznosu od 250 miliona evra godišnje. To bi podmirilo dosadašnji manjak u državnoj kasi jer je toliko, prema gruboj proceni, Srbija izgubila za ovih godinu dana primenjujući ovaj ugovora sa EU jednostrano.
– Odmrzavanje prelaznog sporazuma sa Evropom je veoma značajno u tom smislu što predstavlja prvu pravnu formu Srbije sa EU. Kad bude odmrznut sporazum, naša zemlja će imati pravo na čistu donaciju od još tri fonda EU (trenutno imamo pristup donacijama dva fonda), od oko 250 miliona evra. I, na kraju, izvoz u Evropsku uniju biće još povoljniji – kaže Nikolić.
Trgovinski sporazum znači otvoreno tržište EU od pola milijarde ljudi i signal za svaku investiciju u Srbiji da može računati na nesmetan izvoz.
Naša zemlja, da podsetimo, od 2000. godine izvozi bez carina u EU, a odmrzavanjem ovog sporazuma to bi
Rupa u budžetuSrbija je 30. januara ove godine jednostrano počela da primenjuje Prelazni sporazum, što je izazvalo brojne polemike u javnosti. Ekonomisti su tada tvrdili da će zbog primene tog sporazuma prihodi budžeta u 2009. godini biti za oko 150 miliona evra manji zbog smanjenja carina na robu uvezenu iz EU. Procene su bile da bi prihodi od carina na uvoz bili manji za 130 miliona evra, a na uvoz poljoprivrednih proizvoda oko 20 miliona evra. Računajući i smanjenje carina na uvoz automobila, tvrdio je tada Goran Nikolić, manjak bi prema gruboj proceni mogao da iznosi čitavih 250 miliona evra. |
postala njena ugovorna obaveza, što znači da se sva industrijska i poljoprivredna roba izvozi bez carina i ograničenja, s izuzetkom šećera koji ima izvozno ograničenje na 180.000 tona godišnje, vina na 63.000 hektolitara, a junetine 8.700 tona godišnje.
I kvote koje su važile prethodnih godina, Srbija je nažalost teško dosizala, a sada ću u hodu morati da usklađuje zakone i ispunjava standarde EU.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da odmrzavanje sporazuma zvuči primamljivo jer bi to mogao da bude signal za nove grinfild investicije, ali i seljenje poznatih kompanija iz okolnih zemalja EU u Srbiju zbog nižih poreskih stopa.
– Osim toga, ovaj sporazum u kombinaciji sa sporazumom koji imamo sa Rusijom može biti mamac za investitore. Što se tiče nekog ozbiljnijeg nastupa naših privrednika na stranom tržištu, to nije realna opcija jer ni dosadašnje izvozne kvote nismo mogli da ispunimo – kaže Pavlović.
Carinska zaštita
Sporazumom iz 2008. predviđena je zaštita domaće proizvodnje. Industrijski proizvodi za koje je predviđena postepena liberalizacija (smanjenje carina), razvrstani su u tri grupe – manje, srednje i visoko osetljive. |
