Širom planete se svakog minuta popije skoro 6 miliona litara piva, što je ovom napitku sa malo alkohola dalo naslov pića za svačiji ukus. Primamljiva mešavina ječma, hmelja, vode i kvasca se služi na svakom ćošku, a od pamtiveka pivo važi kao piće za osveženje i uživanje, ali i kao hrana, čak i lek. Od drugih napitaka razlikuje ga gusta bela pena, koja je ujedno i pokazatelj njegovog kvaliteta i svežine, kako nam otkriva hemičar Jelena Mandić, profesionalna degustatorka piva.
– Pena je jedna od glavnih tzv. senzornih osobina u ocenjivanju piva. Stabilna pena od tri centimetra na vrhu krigle koja se zadržava 300 sekundi u istom obliku, znak je da je pivo sveže, napravljeno od prirodnih sastojaka i bez dodatka bilo kakvog veštačkog stabilizatora – objašnjava ona.
|
Šaljivi komentari
Zbog neobičnog zanimanja, Jelena Mandić često je na meti šaljivih komentara. |
Dakle, pravi poznavaoci neće odmah nategnuti zlatnožutu tekućinu, nego će se uzdržati bar pet minuta do potpunog užitka. Mnoge pivopije početnike zanima i kakva je ambalaža najbolja. Jelena kaže da se sve do pre koju deceniju pivo pakovalo isključivo u staklenim bocama. Ovo pakovanje je dobro znano kao "zidarsko", jer su braonkaste boce od po pola litre redovno ostajale iza majstora posle raznih građevinskih i molerskih radova. Izgleda da mu osim količine, i dalje nema bolje zamene.
– Pivo se najbolje sačuva u tamnim staklenim bocama, i to braon boje, jer mu svetlo veoma smeta. Veliki neprijatelj piva je i kiseonik. Kada sam prolazila obuku za degustatora, u sećanju sam zadržala rečenicu predavača, da ovo piće, ukoliko promeni svojstva dobija "miris koji se oseća na tvora" – objašnjava Jelena.
Neke vrste ćilibarnog pića, poput meksičkih, ipak se pakuju i služe iz svetlih boca, ali im se zato dodaje limunski sok, koji smanjuje loš uticaj svetlosti na ukus. U tamnom staklu se dugo čuvaju originalna svojstva, ali se i pored dobre zaštite mora voditi računa o roku trajanja, koji je od 90 do 120 dana od trenutka punjenja. Duže može da "izdrži" samo pivo u limenkama, pod uslovom da su hermetički zatvorene.
U pivu su još pre nekoliko milenijuma uživali u Egiptu i to podjednako faraoni i robovi, seljaci i ratnici, bolesni i zdravi. Znalo se da utoljuje glad i smiruje um. Pili su ga i stari Sumeri, od kojih su tajnu spravljanja ukrali Vavilonci. Ipak, arheolozi su utvrdili da se prva čaša piva popila u Persiji, na području današnjeg Irana i Iraka, i
to pre više od 7.000 godina pre Hrista.
Česi na prvom mestu
Srpsko pivo ima dosta etarskih komponenti i odlikuje se gorčinom, pa se može reći da je zbog tih svojstava "pravo" pivo, ističe Jelena Mandić. |
Persijanci su razvili čak 16 vrsta. Za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu, a koliko je pivo ostalo važno i dragoceno, govori i podatak, da je prvi pisani zakonik u svetu, vavilonskog kralja Hamurabija, uređivao uslove proizvodnje i prometa ovog pića. Tek u drugom veku pre nove ere, pivo je stiglo u Egipat, a majstori pivari bili su toliko poštovani, da su dobijali svoj hijeroglifski znak.
Veštini pravljenja naučili su se i stari Grci, s tim da je u njihovoj postojbini vino ostalo piće bogova, a pivo postalo eliksir za narod. Prihvatili su ga i Rimljani, a s dolaskom Kelta s istoka, proširilo se Evropom. Veruje se da je najčešći današnji naziv, bira, bir i njegove varijacije, dobilo između šestog i sedmog veka, u vreme kad je pri varenju pivu počeo da se dodaje hmelj.
– Najbolje je piti pivo ohlađeno u frižideru na četiri do pet stepeni, mada se pri toj temperaturi prilikom ispijanja ne oseća ako ima nedostataka – objašnjava Jelena Mandić.
Naša degustatorka, međutim, kad izađe iz laboratorije, nije pivopija, i u večernjim izlascima naručuje samo voćne sokove. A tokom degustacije, ona ispija gutljaje sa sobne temperature, kako bi osetila sve estre i alkohol, a pre toga čašu stisne rukama i malo sačeka dok aroma krene iz nje.
– To radimo samo mi degustatori da bi mogli da osetimo pivo na pravi način – priča ona i dodaje da redovno proba dva točenja istog piva, kako bi utvrdila da li je jednako dobro.
Mnogima je ćilibarni napitak dobro opuštajuće sredstvo za nervni sistem, a naročito mogu da pomognu i mladim majkama, jer zbog visokog sadržaja vitamina B, i narodna i naučna medicina preporučuju pivo dojiljama kako bi im lakše nadošlo mleko. Jelena Mandić dodaje i da pomaže kod bolnog izbacivanja kamena iz bubrega. Sve ovo, naravno, važi, uz pravu meru.
Jer, iako ima nizak procenat alkohola, ne bi trebalo zaboraviti da je pivo ipak alkoholno piće, od kojeg se takođe može stvoriti zavisnost. Zato se smatra da je korisno za zdravlje ako muškarci ne prekorače tri, a žene dve čaše dnevno. U suprotnom, pored opasnosti od alkoholizma, pivo, iako nema masnoća, u kombinaciji sa hranom lako vam može nabaciti ružan "pivski stomak".
A, ako se opustite i preterate u ispijanju, ujutru može i da vas boli glava, što je prema rečima Jelene Mandić, posledica, previše unetih etara u organizam. Dakle, umereno i nazdravlje.
