Čim sam čuo da se prodaje rodna kuća patrijarha Pavla, želeo sam da je kupim i brže bolje krenuo u akciju, pogotovo jer sam čuo da je i u Hrvatskoj bilo zainteresovanih za kupovinu ove kuće, objašnjava u intervju za "Vesti" pravnik Milija Kostić, vlasnik i direktor firme "Interauto trejd" u Preljini kod Čačka.
Donator
Poznati ste i kao donator mnogih humanitarnih i sportskih organizacija! |
Zašto ste se i kad odlučili na ovaj poduhvat?
– Saznao sam iz medija da se u selu Kućanci prodaju imanje i kuća u kojoj se rodio naš sveti patrijarh Pavle. Uspostavio sam odmah kontakt sa vladikom niškim Irinejom, inače mojim dugogodišnjim prijateljem, koga sam upoznao sa idejom da kupim rodnu kuću patrijarhovu. On je toplo pozdravio moju ideju i obećao pomoć, rekao mi da imam njegov blagoslov za dalje aktivnosti i da će o tome obavestiti Sveti sinod SPC.
Kako je dalje tekla realizacija vaše ideje?
– Zahvaljujući velikoj pomoći nekih ljudi iz Patrijaršije, uspeo sam da preko telefona stupim u kontakt sa porodicom Babić, koja je bila vlasnik patrijarhove rodne kuće.
Pravimo spomeničko-manastirski kompleksKrećemo u novu akciju da obezbedimo sredstva da se u selu Kućanci izgradi spomeničko-manastirski kompleks posvećen svetačkom životu patrijarha srpskog Pavla, koji je poslednji put u rodnom kraju bio daleke 1981. godine. To je zamisao episkopa slavonskog Save. Naime, potrebno je obnoviti crkvu, koja je porušena 1991, ostao je samo zvonik. Potrebno je renovirati crkveni dom i vratiti nekadašnji izgled rodne patrijarhove kuće. Za ovu akciju imamo blagoslov SPC i obećanje brojnih prijatelja u Srbiji, Hrvatskoj i inostranstvu da će pomoći, pa smo otvorili i žiro-račun. Očekujem da će resorni organi u Hrvatskoj zaštiti ovaj spomenik. |
Da li je bilo problema?
– Pa, može da se kaže i da jeste i nije! Naime, hrvatski mediji su brzo regovali i odmah objavili da Srbin iz Čačka želi da kupi rodnu kuću patrijarha Pavla. Tada sam pomislio da bi mogli nastati određeni problemi, da će, možda, vlasnik da ucenjuje, da promeni mišljenje, da će biti opstrukcije u administraciji. Jer, kako sam obavešten, u Hrvatskoj je takođe bilo zainteresovanih za kupovinu ove kuće, i to iz različitih pobuda.
Vaše sumnje se nisu obistinile?
– Na sreću, nisam bio u pravu. Požurio sam u Kućance, zamolio sam starešinu manastira Novo Opovo na Fruškoj gori Pavla da mi pravi društvo i pomogne u ovom poduhvatu, što je on oberučke prihvatio. U Kućancima su nas prijateljski dočekali. Marija i Dado Babić su nas prijatno iznenadili, pa smo deo poslovnog razgovora brzo završili na obostrano zadovoljstvo.
Kako je prošla overa kupoprodajnog ugovora u Donjem Miholjcu?
– Sve je bilo korektno, profesionalno. Dugujem zahvalnost službenici Zrnki Stamatoski za njenu ljubaznost. Bez odugovlačenja overili smo kupoprodajni ugovor u kojem je utvrđeno da sam u celosti isplatio cenu i to kao donaciju u svrhu očuvanja i uspomena na pokojnog patrijarha srpskog Pavla.
Znači, zadovoljni ste?
– Kako da ne! Svi smo bili zadovoljni. Ja kao pravoslavac, Čačanin i Srbin, a Babići jer su vrlo dobro prošli u ovom poslu. Oni će rodnu kuću našeg patrijarha 1. aprila iduće godine predati Crkvenoj opštini Kućanci, koja se nalazi u eparhiji slavonskoj.
Vi ste dobili arhijerejske gramate za obnove i drugih pravoslavnih hramova u Srbiji!
– Do sada sam dobio gramate zahvalnosti za izgradnju crkve Sv. Pantelejmona u rodnoj Kotraži i to na temeljima hrama koji su još Turci srušili. Pružio sam finansijsku pomoć za obnovu hrama Silaska Svetog Duha u Nišu, pa manastira Novo Opovo i Presvete Bogorodice u Đunisu.
