Nedavno smo zabeležili da je naša plemenita čitateljka Nadežda Radović iz Hohajma, znajući koliko je teško breme na plećima samohranih roditelja, uputila poveći paket pun slatkiša, odeće, obuće i igračaka, ali i donaciju od 100 evra samohranoj majci Snežani Pantelić (47) iz sela Zarići kraj Kosjerića i njenoj devetogodišnjoj ćerkici Neveni.
Pošiljka je stigla na njihovu kućnu adresu, donevši veliku radost u njihov skromni dom. Od tada do danas u Snežaninom životu, nažalost, nije se mnogo toga promenilo i kako vreme odmiče strah se ponovo uvukao u njene misli, jer sama ne može da reši ono što je najviše tišti kako bi ćerkici osigurala malo lakšu i lepšu budućnost.
– Moram još jednom da pomenem da smo Nevena i ja bile mnogo obradovane i presrećne poklonima koje smo dobile od dobre Nadežde Radović. Sve je bilo prelepo. Nevena je sijala od radosti kada smo otvorili pakete i kada je videla šta sve ima unutra. Malo je reći hvala toj divnoj ženi koja je toliko obradovala moje dete, ali ne znam šta bih joj drugo poručila. Darovi su nam razgalili srce, ali opet smo nekako na početku, jer ništa od planiranog nismo uspeli da uradimo kad je u pitanju naš dom. Najteže je što smo ostali bez najmilijih u tako kratkom vremenskom razdoblju i sami ne možemo da se izborimo sa teškom situacijom – rekla je Snežana Pantelić, priznavši da joj smrt mlađeg brata, ujedno i stuba porodice, ali i roditelja i dalje teško pada.
Nažalost, Snežana nema zaposlenje, nema ni stalnih primanja osim skromnog dečjeg dodatka, što nije dovoljno ni za najosnovnije.
– Nigde ne radim i nemam dodatno primanje osim dečjeg dodatka. Živim s bratom Spasojem (50), obolelim od Parkinsonove bolesti, koji prima invalidsku penziju, a primanja nam ukupno iznose oko 25.000 dinara što ni izbliza nije dovoljno za sve naše potrebe i onda me uhvate teške misli, jer sve stoji. Vodu nismo uspeli da uvedemo, niti prozore da zamenimo, a to je najpreče. Bojim se samo da se ne razbolim, ne smem zbog Nevene. Ona mi je sve – iskreno će nesrećna Snežana Pantelić.
Kada smo prvi put pisali o Snežaninim mukama bilo je to zato što nije mogla da obezbedi ogrev za zimu. Čim su saznali za to posredstvom „Vesti“, naši plemeniti čitaoci odmah su pritekli u pomoć, zahvaljujući čemu se Snežana, njen bolesni brat Spasoje i ćerkica Nevena nisu smrzavali. Iako je zima prošla, varljivo i hladno proleće tražilo je dogrevanje, pa je još jednom zahvaljujući ljudima velikog srca i ovaj problem rešen. Pitanje kako će Snežana uspeti da se izbori za ćerkicu u narednom periodu i bar malo poboljša uslove života, ostaje otvoreno. Sve dok se ljudi dobrog srca u to ne umešaju, šanse za promenu na tom planu skoro i da ne postoje.
Kako pomoći?
Svi plemeniti čitaoci koji mogu i žele da pomognu Snežani Pantelić da reši neki od gorućih problema, mogu stupiti s njom u kontakt putem telefona na broj: +381 31 587 881 i +381 61 171 41 89, adresa je selo Zarići, 31260 Kosjerić, Srbija i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći. Takođe, donaciju možete uputiti na Snežanino ime direktno iz Srbije na broj računa: 205-9011007077500-65 (Komercijalna banka) ili putem Vestern uniona. Naravno, na usluzi je i Redakcija „Vesti“.
Ne sedi skrštenih ruku
– Kada smo se posredstvom „Vesti“ obratili za pomoć humanim zemljacima, nisam znala šta da očekujem, niti sam bila sigurna da će nam neko zaista pomoći posle apela. Hvala od srca još jednom svima koji su nam priskočili u pomoć i spasli nas muka i smrzavanja. I ne samo to. Nisam želela da sedim skrštenih ruku i ovu zimu dočekam nespremno. Od donacija koje su nam dobrotvori poslali, kupili smo svinju, ali i koke. Nadam se da ću ih još kupiti da imamo i meso i jaja. Posadila sam i baštu kako bismo imali i povrće i na taj način uštedeli novac. Držala bih još stoke, ali problem su uslovi, jer obor nije u dobrom stanju, a treba stoku i hraniti. Zato se iskreno nadam da nas dobri ljudi neće zaboraviti i da će nam pomoći da bar neku muku rešimo. Svima ću biti do kraja života zahvalna – istakla je Snežana Pantelić, samohrana majka osmogodišnje devojčice za koju ne prima alimentaciju.
Nikako da krene
Iako su humani Kosjerićani pritekli svojoj sugrađanki u pomoć, kako kaže Snežana, zli usud im ne dozvoljava da budu srećni.
– Uprkos svim dosadašnjim naporima voda nije potekla u našoj kući, kažu da je nema dovoljno da bi došla do nas. Ni u kući stanje nije bolje. Nemamo ormare, stvari su nam bukvalno po podu, brave i stolarija nisu zamenjeni i opet smo na početku. U kući nam je haos. Sav onaj polet nestao je kao rukom odnesen – iskreno će Snežana.
