U crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos Srbima stradalim u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“, a zatim su rodbina i prijatelji položili cveće na spomen srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1999- 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku.
Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta kaže da je zločina bilo na sve strane i da je preduslov za mir da se odustane od lažnih priča o agresiji Srba, da se uspostave isti standardi za suđenja za ratne zločine i da se poštuju sve žrtve – srpske, hrvatske, bošnjačke, albanske.
– U Hrvatskoj vlada besmisleni, lažni mit koji je potvrđen sramnom Deklaracijom o domovinskom ratu, a koja kaže da su Srbija i Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku, a da je Hrvatska vodila oslobodilački, pravedan rat. Brojne činjenice kažu da je glavni krivac za rat u Hrvatskoj proustaški režim Franje Tuđmana koji je izvršio agresiju na Srbe u Hrvatskoj, a Srbi u Krajinu su vodili odbrambeni rat – rekao je Linta.
Naveo je i da bi srpsko tužilaštvo trebalo da počne da procesuira brojne zločine nad Srbima i da podiže optužnice protiv pripadnika hrvatske vojske i policije, Armije BiH.
– Naša država bi trebalo da osnuje i memorijalni centar srpskih žrtava devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije i da razvija kulturu sećanja na stradale sunarodnike – rekao je Linta.
U crkvu Svetog Marka na parastosu žrtvama bila je i Mara Manojlović koja je iz Kline pobegla 1995. godine tokom akcije „Oluja“, a u porodičnoj kući u Markovcima ostali su njeni roditelji koji nisu mogli da ostave grob sina koji je poginuo 1992. godine.
Puna dva meseca o roditeljima nije ništa znala, kuća im je opljačkana, stoka pokradena.
Mara je sa porodicom podstanar bila više od dvadesert godina, sada joj je konačno rešeno stambeno pitanje i dobila je stan u Zemun Polju.
U Vlahovićima kod Glina ostala je i dedovina Nikole Demonje. Imovina Demonja sada je kaže – ničija.
Uspeo je Nikola da stan i lokal u Sisku zameni za stan u Beogradu i tako reši stambeno pitanje, te njegova porodica nije osetila muke podstanarskog života ili kolektivnog smeštaja.
Ranije je sanjao o povratku na dedovinu, ali danas više o tome ne razmišlja jer su mu u Beogradu deca, unuci…
– Postoji velika žal za zavičajem. Sa pevačkim društvom pevam o zavičaju, pišem pesme. To je sve što mi je ostalo. Dok pevamo plačemo, a plaču i oni koji nas slučaju – zaključio je on.
Tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, koja je počela 4. avgusta 1995. godine na području tadašnje Republike Srpske Krajine, proterano je oko 250.000 Srba, a oko 2.000 njih je ubijeno ili nestalo.
