Na beogradskom groblju Lešće nedavno je u 83. godini sahranjena profesorka Ksenija Pejović, umetnica i istoričar umetnosti, žena koja je život posvetila i kao malo ko zadužila pravoslavlje, pravoslavnu istoriju, kulturu i umetnost.
Na prvoj stranici „Enciklopedije pravoslavlja, u blagoslovnoj reči, mudri i plemeniti patrijarh Pavle je pored ostalog zapisao: „Iz svih oblasti bogoslovlja ‘Enciklopedija pravoslavlja’, koja nam je u rukama, pružiće šira obaveštenja i saznanja, a po reči Hristovoj: ‘Kad ovo znate, blaženi ste ako to i tvorite…“
Ksenija Pejović, ne samo što je bila jedan od autora i tvoraca ovog kapitalnog dela, ne samo što je, po nekim podacima, napisala više od 1.700 odrednica za ovo pravoslavno sveznanje, nego je do kraja ispoštovala ovu svetu poduku, životom i delom potvrđivala kako treba služiti duhovnosti, ugađati Bogu i oduživati se pravoslavlju, Srpstvu i potomcima.
Rođena je u Dodošima na obali Skadarskog jezera kao prvo, najstarije dete Jovana i Milice Pejović, u sirotinjskom gnezdu iz kojeg se ispililo sedam umnih ljudi. Od njih će svaki na svoj način, u sasvim raznolikim oblastima, ostaviti trag za pamćenje.
Po završenoj osnovnoj školi i nižoj gimnaziji, što zbog siromaštva, što zbog odnosa ondašnje vlasti, koja je uzela na zub njenog oca kao velikog protivnika seljačkih radnih zadruga i kolektivizacije, Ksenija je dve godine pauzirala, a onda se ipak nekako upisala, nastavila školovanje i uspešno završila trgovačku akademiju. Njeni vidici su, međutim, bili daleko širi i ambicije veće, pa je u Beogradu upisala studije ekonomije, ali i istorije umetnosti.
Prevagnuće ta duhovna žica – to što je proširila znanja iz oblasti umetnosti za posledicu je imalo da se i sama počela baviti slikarstvom, u mladosti je pisala i stihove, a, svakako najviše pod uticajem brata Pera, njena preokupacija je vremenom postalo pravoslavlje i posebno Srpska pravoslavna crkva u njegovom krilu.
U svemu tome je izuzetan, ako ne i presudno važan značaj imao dan kad je srela i život nastavila u braku sa Miladinom Bojićem, poznatim novinarom i dugogodišnjim glavnim urednikom lista „Pravoslavlje“, a uz to i čovekom koji se i sam bavio slikarstvom i imao umetničke sklonosti.
– Njih dvoje, nažalost, nisu imali poroda. Njihova deca su bila dobre knjige, poznati arhivi, ugledne galerije, znameniti muzeji i nacionalne biblioteke širom Evrope i sveta… – veli Ksenijin mlađi brat Krsto, ugledni podgorički pravnik i kolumnista.
Pored niza raznorodnih tekstova, zapisa, stihova, studija, komentara, feljtona, saopštenja… objavljivanih u listovima i publikacijama, Ksenija Pejović, nažalost, nije dočekala da za života vidi u koricama i svoje kapitalno, životno delo „Crkveno neimarstvo“:
– Ova knjiga je pokušaj detaljnog i iscrpnog popisa svega onoga što su Srbi i njihovo crkveno graditeljstvo vekovima činili i stvarali na bilo kom delu zemljinog šara, a ne samo onom delu što se danas zove Srbija. S razlogom, jer to je njihova baština i njihov doprinos civilizaciji, bez obzira na to gde se i zašto se nalazi to delo tamo gde sada jeste i živi svoj život – zapisala je autorka ove monumentalne knjige od skoro dve hiljade stranica, koja će, po svemu sudeći, uskoro ipak ugledati dan, zahvaljujući angažovanju Mitropolije crnogorsko-primorske i mitropolita Amfilohija lično.
Podaci za divljenje
Iz kratkog sižea još neobjavljene knjige profesorke Ksenije Pejović „Crkveno neimarstvo“, doznajemo da sadrži opise i priče o blizu 15.000 raznovrsnih bogomolja i svetinja koje su Srbi podizali tokom blizu 14 vekova trajanja. Pejović tvrdi da je 828 porušeno, zapušteno ili im se izgubio svaki trag. Knjiga od gotovo 2.000 stranica, velikog formata, biće ilustrovana sa više od 2.200 kolor fotografija koje je snimila i obezbedila autorka.
