U nameri da sagledamo na koji način najbolje možemo da očuvamo srpski jezik u dijaspori, razgovarali smo s Branom Stanisavljević, koordinatorkom u Srpskoj nedeljnoj školi “Vuk Karadžić“ u sidnejskom predgrađu Kabramata.
Pored toga, Brana predaje srpski jezik u još dve škole, u grčkom koledžu Sv. Efimija, i u subotnjoj školi jezika.
Prema vašem mišljenju, kako može da se očuva srpski jezik u dijaspori?
– Očuvanje i negovanje srpskog jezika počinje u porodici i tek kada deca stasaju za školu, dolaze na scenu škole etničkih jezika koje su u našj zajednici mahom pri crkveno-školskim opštinama. Deca kroz učenje jezika, folklora i veronauke jačaju svest o nacionalnom i kulturnom identitetu. U Sidneju imamo tu sreću da dve državne osnovne škole, dva privatna grčka koledža kao i Srednja škola jezika, ili kako je zovemo „subotnja škola“ imaju srpski jezik kao redovan predmet. Ove godine počeo je s radom i Koledž Sveti Sava, prva srpska škola u Australiji.
Da li bi u proces trebalo da bude uključena Srbija, Ministarstvo za dijasporu, Ambasada Srbije u Australiji ili SPC?
– Što se tiče škola pri crkveno-školskim opštinama, one imaju podršku Mitropolije australijsko-novozelandske. Svakako da bi nam dobrodošla i institucionalna podrška Republike Srbije u vidu udžbenika prilagođenih za nastavu u dijaspori.
Da li postoji saradnja naših škola ili nastavnika koji predaju srpski jezik u Sidneju?
– Saradnja među školama je veoma važna. Pre više od deset godina, gospođa Mirjana Đukić, profesor filozofije, prevodilac, bibliotekar i dugogodišnji novinar SBS radija na srpskom jeziku pokrenula je osnivanje grupe nastavnika srpskog jezika u Novom Južnom Velsu, uz blagoslov Njegovog preosveštenstva, vladike Siluana. Grupa je obuhvatala nastavnike škola pri crkveno-školskim opštinama, kao i nastavnike subotnjih škola jezika, Secondary College of Languages, Liverpool Girls HS Centre i Smith’s Hill High School Centre Wollongong, Grčki koledž St. Eufemia, Grčki koledž St Spyridon, kao i državne škole Bonnyrigg Public, u kojoj je srpski jezik redovan predmet. Cilj grupe je bio da se pre svega stvori baza podataka o školama u kojima se uči srpski, o nastavnicima, broju učenika, uslovima rada i uopšte podataka koji bi ukazivali na interesovanje za učenje srpskog jezika u zajednici. Jedan od ciljeva je bio da se kroz saradnju i razmenu iskustava i nastavnih materijala unutar grupe, razviju odgovarajući nastavni materijali, poboljša kvalitet nastave, promovišu rezultati rada škola, uspostave veze s Federacijom škola jezika zajednica, ovdašnjim Ministarstvom obrazovanja, kao i sa odgovarajućim ustanovama u matici.
Da li je bilo zajedničkih manifestacija i funkcioniše li grupa i dalje?
– Rezultat saradnje bilo je i održavanje zajedničke godišnje Vidovdanske priredbe svih srpskih škola, prvi put održane odmah po osnivanju grupe, 2010. godine. Tradicija je nastavljena sledećih deset godina. Nažalost, zbog kovida priredba nije održana 2020. i 2021, pa je saradnja malo utihnula. Ali, nadamo se da će se ipak nastaviti u sledećoj školskoj godini uz onlajn dogovore.
Da li postoji saradnja nastavnika i škola u Australiji?
– Bilo bi poželjno da se osnuje jedna asocijacija nastavnika srpskog jezika na nivou Australije. Nastavnici iz Novog Južnog Velsa su otvoreni za saradnju, a dokaz je ova grupa koju je pokrenula Mirjana Đukić. Nadam se da će u naše naredno onlajn okupljanje moći da se uključe nastavnici srpskog jezika iz ostalih delova Australije.
Da li su nastavnicima srpskog jezika potrebni neki seminari ili određena pomoć?
– Moram da naglasim ogromnu podršku koju dobijamo od Ministarstva obrazovanja, bilo da se radi o etničkoj ili državnoj školi. Niz seminara i stručnih usavršavanja su dostupni svima koji žele da usavrše svoje znanje iz metodike jezika, administracije i drugih važnih aspekata vođenja ovih škola. Kovid sa svojim restrikcijama je svakako bio veliki izazov za sve nas, ali je i pored nepogodnosti doneo niz korisnih veština i pojačao mrežu komunikacija i saradnje između nastavnika, učenika i roditelja.
Kakav je odziv dece kod vas u nedeljnoj školi?
– Školu pri crkveno-školskoj opštini Sveti Georgije u Kabramati pohađa stotinjak mališana, uzrasta od pet do 13 godina, raspoređenih u tri razredne grupe, prema uzrastu i znanju srpskog jezika. Nastava se održava nedeljom ujutru i svi su dobrodošli. Tu imamo jednu konstantu što se broja učenika tiče i istakla bih odličnu saradnju između roditelja i zaposlenih.
Da li je drugačija situacija u engleskoj školi gde predajete srpski jezik i po kom programu radite u ovim školama?
– Bonnyrigg Heights PS je škola koja broji preko 120 učenika srpske nacionalnosti i srpski jezik je redovan predmet. Deca dva časa sedmično prate nastavu na srpskom jeziku po planu i programu predviđenom od strane Ministarstva obrazovanja Australije – kaže Brana Stanisavljević.
Poziv roditeljima
– Želela bih da poručim svim roditeljima dece školskog uzrasta da mogu da nam se obrate s pitanjima o uključivanju dece u nastavu ovih škola, koja će im svakako pomoći da održe vezu sa svojim korenima. Naučno je dokazano da bilingvalizam, znanje još jednog jezika, pospešuje kognitivne sposobnosti i sticanje znanja u svim oblastima – ističe Brana Stanisavljević.
