Kćerka se požalila ocu da je razočarana u život i da nije sigurna da ona može više tako da živi. Bila je umorna od stalne borbe i patnje. Čim bi nekako rešila jedan problem, drugi se pojavio.
Njen otac, po zanimanju kuvar, odveo je u kuhinju. Napunio je tri lonca sa vodom i stavio ih na vatru.
Kada je voda u sva tri lonca počela da ključa, on je stavio par krompira u jedan lonac, nekoliko jaja u drugi, a mlevenu kafu u treći lonac vrele vode.
Tri lonca
Ostavio je sva tri lonca da kuvaju, ni reč nije rekao svojoj kćerki, a ona je za to vreme nestrpljivo čekala i gunđala pitajući se o čemu se radi.
Dvadesetak minuta kasnije, otac je isključio vatru. Izvadio je krompire iz prvog lonca i stavio ih u činiju. Izvadio je kuvana jaja i stavio ih u činiju. Zatim je izlio kafu i stavio je u šolju.
Okrenuvši se prema njoj, upitao je.
– Ćeri, šta vidiš?
– Krompir, jaja i kafu – nervozno je odgovorila devojka.
– Pogledaj bliže – rekao je otac. – Dodirni krompire.
Ona to učini i primeti da su krompiri mekani. Zatim joj je rekao da uzme jaje i razbije ga. Pošto je odstranilla ljusku, posmatrala je tvrdo kuvano jaje. Na kraju ju je zamolio da otpije malo kafe.
Njena bogata aroma izmamila joj je osmeh na lice.
– Oče, šta ovo znači? – upitala je.
Ko si ti?
Otac joj je objasnio da su se krompir, jaja i zrna kafe suočili s istom nevoljom – ključalom vodom.
Međutim, reakcije na vrelu vodu su se razlikovale: krompir je u vrelu vodu ušao jak, tvrd i nepopustljiv, ali je postao mekan i slab. Jaje je bilo krhko, sa tankom spoljašnjom ljuskom koja je štitila njegovu tečnu unutrašnjost sve dok nije stavljeno u kipuću vodu. Tada je unutrašnjost jajeta postala tvrda.
Međutim, mlevena zrna kafe bila su jedinstvena. Pošto su bila izložena ključaloj vodi, promenila su vodu i stvorili nešto novo.
– Ko si ti? – upitao je svoju kćerku. – Kada nevolja pokuca na tvoja vrata, kako reaguješ? Jesi li krompir, jaje ili zrno kafe?
Kćerka je nemo gledala i počela da shvata poruku.
Jesmo li u vreloj vodi?
Siguran sam da znate zbog čega sam za današnji dan, zadnji dan ove godine odabrao ovu priču. Takođe znam da ćete prepoznati simboliku ove drevne priče sa situacijom u kojoj se nalazimo u poslednje dve godine.
Možemo tumačiti situaciju ovako ili onako, ali svi se slažemo da prilično liči na gorepomenutu kipuću vodu. Takođe se svi slažemo da kipuća voda nije dobra, a posebno ako smo mi u istoj, kao što očigledno jesmo.
Ipak, moramo se postaviti tako da od te situacije napravimo nešto dobro. Ta situacija može da od nejakih ljudi učini jake, moćne ličnosti i karaktere, kao što je vrela voda iz drevne priče napravila tvrdo jaje.
Ta situacija od jakih ljudi može da učini da se slome, predaju, klonu telom i duhom, kao što je tvrdi krompir omekšao u vreloj vodi nakon nepunih pola sata.
Ova situacija može da nas promeni, može da nas učini drukčijim, možda i boljim ljudima.
Hrabre odluke
Možda smo doneli neke drastične odluke zbog vrele vode, odnosno zbog svetske zdravstvene, ma ko zna više kakve krize. Odluke koje inače nikada ne bismo doneli da se nije desilo to šta se desilo.
Možda je to bila kap u onoj čaši žuči što mnogi decenijama u sebi nose, kap koja je prelila tu istu čašu i ohrabrila nas da donesemo promenu u životu koja će nam produžiti život, koja će nas spasiti.
Možda smo odlučili da se vratimo u rodnu grudu, u vreme radosti onim stvarima koje smo tako nepravedno zanemarili, tamo ostavili, možda smo konačno otkrili život.
Kažu da je u tuđini bolji život – “Možda jeste bolji, ali možda nije život“.
Srećna vam Nova godina i da ostvarite svoje snove, čak i one koje su toliko lepi da se niste usudili da ih sanjate.
