Migrantska kriza na istoku Evrope sve je napetija, a odnosi EU s Belorusijom i Rusijom sve su dramatičniji.
Prema podacima Fronteksa, u prvih 10 meseci 2020. na teritoriju EU probilo se oko 135.000 migranata.
Pošto ni posle dva duga razgovora odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel nije uspela da „slomi“ Vladimira Putina da utiče na beloruski režim oko prebacivanja migranata na spoljašnje granice EU, morala je ipak, vrlo nevoljno, da kontaktira predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, navode mediji.
Razgovarali su gotovo sat vremena o migrantskoj krizi.
Putin i Lukašenko dostigli su cilj – EU, koja ne priznaje legitimitet beloruskog predsjednika, ipak su prinudili na direktnu komunikaciju s njim, što oni tumače prvim korakom ka priznavanju Lukašenka legitimnim predsednikom Belorusije, ističu poznavaoci prilika.
Bundestag je doneo rezoluciju o nepriznavanju izbornih predsedničkih rezultata u Belorusiji zbog navodne krađe glasova u korist Lukašenka. Međutim, Lukašenko je dobio na važnosti, a EU je opet pokazala određenu slabost, jer je pristala na rutinsku moskovsko-minsku ucenu, iako priprema rigorozne sankcije, navode svetski mediji.
Međutim, Berlin je brzo uzvratio i zadao velik udarac Moskvi – izdavanje upotrebne dozvole za gasovod Severni tok 2 privremeno je prekinuto, što je u Moskvi izazvalo prilično nezadovoljstvo. Moskovska berza odmah reagirala i dionice Gazproma su pale za nešto manje od dva odsto, ali su cene gasa na svetskom tržištu porasle 10 posto. Nemci su obrazložili odluku da izgradnja mora da se reorganizuje u skladu sa nemačkim zakonima.
Kako navode poznavaoci prilika, očigledno je da svi sada igraju prljavo i bez rukavica, svim raspoloživim sredstvima.
Podsećanja radi Poljska, kao i zemlje EU tvrde da Lukašenko namerno propušta migrante da uđu u tu zemlju članicu Unije. Sa druge strane, zvanični Minsk to demantuje i ističe da nema resurse da iskontroliše toliki priliv migranata. Lukašenko je predložio da može da preveze migrante do Nemačke kako bi se izbegla dalja eskalacije krize, što je Berlin odbio.
Poljska i Litvanija, koje su najviše na udaru, objavile su da neće primati izbjeglice koji imaju uredne beloruske turističke vize.
„Oni su turisti, a ne migranti koji stižu iz zemlje u krizu, stoga ne možemo da im pružimo azil“, kažu u Varšavi i Viljnusu.
