Kineski istraživači su od 2009. godine otkrili 41 novo klizište na Mesecu koristeći satelitske snimke visoke rezolucije. Prema njihovim tvrdnjama, ova klizišta su najverovatnije uzrokovana zemljotresima na Mesecu, a ne udarima asteroida kako se ranije mislilo.
Poređenjem 562 para satelitskih snimaka, otkriveno je ukupno 74 nestabilne lokacije snimljene u različito vreme.
U poređenju sa klizištima na Zemlji, ove lunarne verzije su mnogo manje, obično dugačke oko 1 km i široke 100 metara.
Takođe, obično nisu dublje od 1 m i sastoje se od procenjenih 100.000 kubnih metara materijala.
Međutim, istraživači ističu da zemljotresi na Mesecu mogu biti gori od zemljotresa iste veličine jer je Mesec suv i u njegovim stenama nema vode koja bi apsorbovala udar.
Seizmički talasi sporo gube energiju na Mesecu, tako da zemljotresi mogu trajati satima, tresući strukture mnogo duže.
Iako su zemljotresi na Mesecu otkriveni tokom misija Apolo, konvencionalna geološka mudrost pretpostavljala je da je endogena aktivnost na Mesecu u suštini prestala, ostavljajući procene geoloških opasnosti lunarne seizmičnosti uglavnom neistraženim, rekli su naučnici u svom radu.
Prema izveštajima, većina njih je pronađena na strmim padinama (24 do 42 stepena), kao što su zidovi kratera, nabori (karakteristike povezane sa rasedima) i vulkanske mrlje.
Većina njih je takođe koncentrisana u istočnom basenu regiona ,,Mare Imbrium“, što sugeriše da je ovo područje seizmički aktivno.
Iako izvori endogene seizmičke aktivnosti na Mesecu još uvek nisu u potpunosti shvaćeni, ovo tumačenje je u skladu sa trenutnim termalnim stanjem Meseca, što znači da je njegova unutrašnjost i dalje dovoljno aktivna da pokrene endogenu seizmičku aktivnost, dodao je tim.
Smatra se da je ovaj deo Meseca nastao sudarom sa protoplanetom tokom kasne faze teškog bombardovanja u istoriji Sunčevog sistema.
Istraživači su takođe pronašli nove udarne kratere na Mesecu, ali su otkrili da se manje od 30 procenata njih poklapa sa klizištima.
Oni pretpostavljaju da ovo ukazuje na to da je većina klizišta uzrokovana unutrašnjim zemljotresima na Mesecu, što znači da je on i dalje geološki aktivan.
Takođe, ovo nije samo zanimljivo samo po sebi, već pokazuje da Mesec nije toliko geološki „mrtav“ koliko se nekada verovalo.
Takva otkrića su i u mapiranju seizmičkih zona unutar Meseca, koje je ranije bilo teško otkriti.
Takođe nude tragove o termalnoj evoluciji Meseca.
Gledajući unapred, identifikovanje aktivnih seizmičkih zona na Mesecu će takođe pomoći u planiranju bezbednih mesta za sletanje za buduće ljudske misije i lunarne baze.
Kina želi da izgradi stanicu na južnom polu Meseca najranije do 2035. godine.
Iako je rizik od klizišta generalno relativno nizak, oprema i staništa treba da izbegavaju strma ili seizmička područja.
Takođe je sugerisano da bi postavljanje seizmometara na ključnim lokacijama bio odličan sledeći korak, kako bi se bolje ispitala unutrašnjost Meseca.
Kineska misija Čang’e-8 (2029) će nositi lunarni seizmometar na Južni pol.
Kada se otkriju zemljotresi na Mesecu, sateliti mogu brzo da provere potpise klizišta u epicentru, povezujući događaje zemljotresa sa promenama na površini.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nešenel Sajens Rivju.
