– Reč je o dvema sestrama, naslednicima imućne veleposedničke porodice, od kojih je jedna i danas građanka Srbije, a druga nije. Vraćeno im je 42 jutra obradivog zemljišta od ukupno 600 jutara koliko je posedovala njihova porodica Prethodno je izvršena sudska rehabilitacija ove porodice, jer su oni, kao i svi vojvođanski Nemci, 1945. godine proglašeni saradnicima okupatora, a da prethodno nikome nije utvrđivana bilo kakva odgovornost – objašnjava Mašić.
On kaže da oštećeni Nemci žele da im se nepokretnosti vrate pre svega u naturi, a gde nije moguće da budu finansijski obeštećeni prema Zakonu o restituciji koji važi u Srbiji.
Nema dogovora Tita i BrantaAdvokat Boris Mašić tvrdi da u nemačkim arhivama ne postoji dokument koji bi potvrdio spekulacije u Jugoslaviji da je imovina folksdojčera bila predmet međunarodnog ugovora o poravnanju. Pričalo se, naime, da je Josip Broz Tito zaključio sa nemačkim kancelarom Vilijem Brantom ugovor kojim su Nemcima navodno oproštene ratne reparacije za Prvi i Drugi svetski rat u zamenu za imovinu proteranih podunavskih Švaba. |
– Dakle, ne treba da strahuju kolonisti, koji su iz raznih krajeva Jugoslavije pre 70 godina državnim dekretom useljeni u nemačke kuće i data im još i zemlja originalnih vlasnika. Koloniste ne samo da je nemoguće, a ne bi bilo ni humano, iseljavati iz nekadašnjih kompletno nemačkih sela i vraćati ih tamo odakle su odavno otišli: u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku ili Makedoniju, već i oštećeni podunavski Nemci smatraju da ne treba činiti novu nepravdu da bi se ispravila stara – kaže Mašić.
U vraćanju otete imovine folksdojčerima Mašić sarađuje sa advokatskom firmom Haš i partner iz Linca.
– Samo preko ove kancelarije Agenciji za restituciju podneto je više od 2.500 zahteva vojvođanskih podunavskih Nemaca koji sada žive u Gornjoj Austriji, a to je svega oko tri odsto od onih koji imaju pravo da im bude vraćena očevina ili dedovina oteta posle Drugog svetskog rata – napominje Mašić. Većina ljudi, dodaje sagovornik "Vesti" koji potražuju svoju imovinu "to ne radi iz finansijskih razloga".
– Podunavski Nemci, pre svega oni koji sad žive u inostranstvu, materijalno su obezbeđeni, ali im je jako važan emotivni momenat, pitanje časti, istine, poštenja i pravde. Mnogi su se, posle uspešne rehabilitacije, na sudu odricali imovine iako imaju pravo da im ona bude vraćena. Potraživanje imovine za njih pokreće kompletno revidiranje porodične istorije, sa predaka skidanje paušalno nametnute hipoteke saradnika okupatora. Oni pre svega žele da se prihvati i sudski utvrdi činjenica da njihove porodice nisu bile krive za taj rat, da oni nikog nisu dirali i da su iz Jugoslavije 1945. godine proterani samo zato što su bili nemačke nacionalnosti – kaže Mašić.
Doseljavanje Nemaca u Vojvodinu počelo je još početkom 18. veka. Do kraja Drugog svetskog rata bilo ih je 350.000 na teritoriji današnje Vojvodine, a u celoj Srbiji oko pola miliona. Danas ih manje od 4.000. ljudi.
