Otprilike jedna petina gasova u Zemljinoj atmosferi je kiseonik, koji udišemo. Priča o susednoj Veneri je sasvim drugačija, atmosfera je tamo toksična za nas. Nedavno su, međutim, naučnici NASA u njoj pronašli tragove kiseonika.
Molekuli kiseonika su ono na čemu se zasniva život na Zemlji. U našoj atmosferi to je oko petine svih gasova, azot ispunjava većinu ostatka atmosfere.
Sasvim je drugačije na susednoj Veneri. Njenom atmosferom dominira 96,5 odsto ugljen- monoksida, koji je toksičan za zemaljska stvorenja. Šta je sa ostalih 3,5 odsto?
Nedavno istraživanje Američke svemirske agencije (NASA), u kojem je učestvovala i Nemačka svemirska agencija (DLR), pokazalo se u tih 3,5 odsto nalazi i kiseonik.
U tankom sloju Venerine atmosfere sakriveni su tragovi atoma kiseonika, a istraživači su to otkrili uz pomoć instrumenta SOFIA. Reč je o konvertovanoj letelici Boing 747SP, koja na sebi ima infracrveni teleskop kojim posmatra svemirska dešavanja dok leti kroz stratosferu.
– Tek smo na početku razumevanja evolucije Venere i zašto se ona toliko razlikuje od Zemlje – rekao je nemački fizičar i vodeći autor studije Hajnc-Vilhelm Hubers. Takođe je istakao da kiseonik na Veneri ne znači da bi mogao da bude pogodan za život, pošto Zemljani udišu molekule kiseonika, a ne atome.
Kiseonik na Veneri nastaje uz pomoć ultraljubičastog sunčevog zračenja, koje u toksičnoj atmosferi razlaže molekule ugljen-dioksida i monoksida na atome.
