U Cirihu, simbolu švajcarske uređenosti, zabranjeni kockarski saloni i „Hinterzimmer-Casinos“ (ilegalne, skrivene kockarnice koje rade u zadnjim prostorijama restorana, klubova, kafića, ili privatnih lokala) cvetaju uprkos učestalim policijskim racijama. Kako otkriva detaljna reportaža lista ,,Tages-Anzeiger“ od 15. aprila 2026. godine, vlasnici ovih objekata računaju kazne kao običan poslovni trošak, one su, kako otvoreno poručuju, tek „napojnica“ u poređenju sa stotinama hiljada švajcarskih franaka koje se obrću na ilegalnim poker turnirima svake noći.
Novinar Rene Laglstorfer u tekstu za ,,Tages-Anzeiger“ opisuje klasičnu igru mačke i miša. U klubovima i restoranima kantonska policija Cirih i švajcarska federalna komisija za nadzor nad kockarnicama (ESBK) redovno upada, ali lokali se često otvaraju ponovo već posle nekoliko dana. Novac se brzo sklanja kuririma, a istrage se odugovlače godinama.
U ciničnoj izjavi vlasnika jednog ilegalnog kockarskog salona iz Ciriha, a koju je objavio ,,Tages-Anzeiger“ 15. aprila 2026. godine, poruka je jasna: ,,Kazne koje policija izriče za vođenje zabranjenih kazina su smešno male – kao napojnica koju ostaviš konobaru. One su sitniš u odnosu na ogromne profite“. Stotine hiljada švajcarskih franaka po noći, koje ti lokali ostvaruju.
Drugim rečima, racije i kazne su za njih samo redovan trošak poslovanja, a ne nešto što ih može zaustaviti. Zato se saloni otvaraju ponovo već posle nekoliko dana.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Taj cinizam najbolje oslikava nemoć švajcarskih vlasti pred visokoprofitabilnim senovitim biznisom. Primeri iz Glatbruga, Ditikona i Regensdorfa pokazuju da ni zaplene stolova, jetona i desetina hiljada franaka nisu dovoljne da zaustave lanac.
Visoka zarada i slaba odvraćajuća snaga kazni čine ilegalno kockanje gotovo neuništivim. Čak i u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope, gde legalni kazino ,,Swiss Casinos Zurich“ posluje pod strogim pravilima, siva zona pokazuje ograničenja zapadnog pravnog sistema pred dobro organizovanim kriminalnim interesima.
Piše: Stefan Stojanović
