Posle dve decenije penzije i praćenja događaja sa distance, nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri za Kosovo online kaže da bi najbolje rešenje za Kosovo bilo ono koje razdvaja etničke grupe, umesto insistiranja na zajedničkom životu Srba i Albanaca.
Ocenjuje da Kurti ima dva cilja – ili da etnički očisti Kosovo ili da stalnim provokacijama natera Beograd da reaguje. Pomak u rešenju problema očekuje od Donalda Trampa koji nije formirao mišljenje o Srbiji devedesetih godina, poput većeg dela američke administracije.
Da se danas aktivno bavi kosovskim pitanjem, kaže da bi zaustavio dijalog.
– Insistirao bih da se preduzmu konkretni koraci za rešavanje problema. Umesto dijaloga zahtevao bih sprovođenje onoga što je već dogovoreno. Amerika pruža ogromnu podršku Kosovu kroz glasove u UN, finansijsku pomoć ili vojno prisustvo. Imamo mnogo načina da izvršimo pritisak. Kratkoročno, insistirao bih na formiranju Zajednice srpskih opština i sprovođenju svih preuzetih obaveza iz ranijih sporazuma. Dijalog ne bi smeo da se nastavi dok se te stvari ne reše – rekao je Montgomeri.
Govoreći o postizbornoj krizi, kaže da ne zna ko će biti u novoj kosovskoj vladi, ali smatra da Srbi treba da učestvuju u njoj ako im se pruži prilika. Otkriva i da piše novu knjigu o bogatoj diplomatskoj karijeri u kojoj su dva najvažnija poglavlja posvećena Srbiji i Hrvatskoj.
Poredeći Srbe i Hrvate, kaže da se dosta razlikuju.
– Srbi su otvoreniji, ne oklevaju da se obrate. Meni se ovde obraćaju i radnici na građevini – Montgomeri, zašto ste uradili ovo ili ono? Hrvati su rezervisani. Možda me primećuju ali ništa ne govore, jednostavno imaju drugačiji pristup – rekao je bivši američki diplomata.
Svestan je, kaže, da su mnogi izazovi sa kojima se Kosovo danas suočava posledica pogrešnih odluka Zapada, ali da bi mu trebalo mnogo sati da odgovori na pitanje šta je bila najveća greška.
– Krenimo od činjenice da je Amerika ponosna na multikulturalno društvo koje je sa svim manama jedna od naših najvećih prednosti. I nažalost, mi mislimo da sve države treba da budu takve. Tako je bilo i tokom rušenja iračke vlade, tokom naših akcija na Kosovu, u našoj ulozi u Bosni – osnovna tačka koju smo istakli u sva tri slučaja bila je potreba za jakim multikulturalnim društvom. A ono što nismo razumeli ili prihvatili je da u mnogim zemljama, naročito u ovom regionu, etnička pripadnost je glavna briga. To je glavni uzrok nasilja decenijama i vekovima – objašnjava Montgomeri.
Sa ove tačke gledišta veruje da bi bolje rešenje bilo ono koje razdvaja etničke grupe, umesto onog koje insistira na zajedničkom životu.
– I mislim da ako sada pogledate situaciju na Kosovu i u Bosni, videćete da 25 ili 30 godina nakon završetka borbi, situacija još nije rešena jer nije bilo tog razdvajanja etničkih grupa. I to je nekako gadna stvar za reći Amerikancima jer oni snažno veruju u suprotno. Ali mislim da je to osnovni uzrok problema – veruje Montgomeri.
