– Banjska je građena od 1313. do 1317, po značaju i raskoši bila je odmah iza Studenice i Mileševe, tri puta je rušena, paljena i ponovo podizana. Od 1484. ovde nije bilo monaha, manastir smo, uz božju pomoć, ponovo oživeli: izgradili smo novi konak i podigli zvonik sa koga svakodnevno pozivamo vernike na molitvu. Dolaze ljudi, mladi posebno, vraćaju se crkvi i svojoj pravoslavnoj veri, svakoga dana sve nas je više – kaže otac Simeon.
Tajni receptU porti manastira Banjska najbolji stručnjaci pravili su smesu, poznatu kao "Banjsko zlato", kojom je u srednjem veku oblagana pozadina fresaka u najpoznatijim srpskim manastirima.
Sastav smese do danas je ostao tajna, pošto je okolina Banjske i celo područje planine Rogozne, u čijem podnožju se nalazi i "Trepča", poznato po ogromnim rezervama plemenitih metala, veruje se da je u sastavu "Banjskog zlata" bilo i pravog zlata. |
U manastiru su pohranjene mošti kraljice Teodore, supruge Stefana Prvovenčanog i majke cara Dušana. Početkom 14. veka, 1321. godine, u Banjskoj je sahranjen i njen ktitor, kralj Milutin.
Posle Kosovske bitke, iz bezbednosnih razloga, njegove mošti najpre su sklonjene u Trepču, a potom su, 1460. godine, prenete u Sofiju gde se i danas nalaze. Srpski kralj Milutin je i bugarski svetac Stefan koji ima i crkvu Svete nedelje u Sofiji.
– Nadamo se da će se dve države uskoro dogovoriti i da će kralj Milutin ponovo biti, sada zauvek, u svojoj zadužbini u pesmama opevanoj "malenoj Banjskoj kraj Kosova".
Raduju nas sve češća krštenja i venčanja, osim Srba sa Kosova i Metohije ovde se Bogu mole i brojni vernici iz cele Srbije. Dolaze nam i vojnici Kfora i Unmika, zapale sveću, daju prilog, popričaju sa nama i obavezno uzmu neki suvenir – ističe monah Danilo.
Oživljavanje manastira Banjska ima izuzetan značaj u duhovnoj obnovi celog kraja, posebno mesne zajednice Banjska, koja broji 100 domaćinstava sa oko 460 žitelja i oko 100 đaka.
– U "Banjskoj hrisovulji" iz 1313. piše da je istoimenom manastiru gravitiralo 75 sela i još devet vlaških katuna.
Danas nas je mnogo manje, ali, daće bog, vratiće se deo prognanih, oživeće i privreda, počeće eksploatacija ogromnih rudnih bogatstava, živeće se bolje, rađaće se deca…
Biće Banjska ponovo, kao nekada, opštinski centar – naglašava otac Danilo.
Okolina Banjske čuvena je i po mineralnim izvorima, poznatim još iz srednjeg veka, koje, nažalost, sada niko ne koristi.
– I to je naše veliko bogatstvo, koje će nam pomoći da ostanemo na rodnoj grudi i živimo bolje. Uz manastir i sve brojnije monaštvo, koje je uvek sa narodom, jača i naše uverenje da smo napravili dobar potez što smo ostali ovde i što se nismo selili – kaže Dragan Savić, poljoprivrednik iz Banjske.
Ukleti prsten
Mada je poruka na prstenu krajnje dobronamerna, za ovaj komad nakita vezuju se mnoge legende, pa i ona da je prsten bio uklet i da je donosio nesreću svakome ko ga je bar malo nosio.
U jednom trenutku, Teodorin prsten se našao i na ruci kralja Aleksandra Karađorđevića, ali ga je on, iz straha da mu se nešto ne dogodi, poklonio Narodnom muzeju u Beogradu gde se i danas čuva. Niko danas ne zna: gde se nalazi drugi – srebrni Teodorin prsten, veruje se da je promenio nekoliko vlasnika i da je danas u jednoj privatnoj kolekciji u Švajcarskoj. |
Arheološkim iskopavanjima 1915, u grobu kraljice Teodore, pronađena su dva prstena. Prvi – srebrni ukrašen je antičkim kamenjem, a drugi, zlatni dvoglavim orlom i natpisom: "Ko ga nosi pomozi mu Bože."
