Najveća korist od posete delegacije Međunarodnog monetarnog fonda možda neće biti potvrđivanje 2,9 milijarde evra kredita, već skoro donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti. Suština zakona podrazumeva zauzdavanje poslovične nezajaživosti srpskih vlada kada je reč o zaduživanju.
– Definisale bi se granice fiskalnog deficita, a time se postavljaju granice i javnoj potrošnji. MMF smatra da reforme u Srbiji treba da obezbede dugoročnu održivost javnih finansija, naročito posle 2011. godine kad ističe aranžman sa Fondom – kaže Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera.
Bez šablonaNema univerzalnog šablona koji kaže da se neka zemlja može zadužiti ovoliko ili onoliko. Recimo, Hrvatska ima dvostruko manje stanovnika od Srbije, ali samo od turizma svake godine zaradi više nego što je ukupan srpski izvoz. Otuda ta zemlja i ima više prostora za dugove dvostruko veće od Srbije. |
Ministarka finansija Dijana Dragutinović upozorava da se bližimo gornjoj granici izdržljivosti. Javni dug ne bi smeo da pređe granicu od 40, maksimalno 45 odsto društvenog proizvoda. Pretila bi opasnost da se ova granica probije samo u slučaju da se ništa ne uradi na prihodnoj i rashodnoj strani budžeta i ako bi deficit godinama ostao četiri odsto bdp-a.
Srpska ekonomska politika prepuna je improvizacije. Otuda jedni tvrde da je zemlja prezadužena, drugi da smo taman kako treba, a treći da imamo još prostora za zajmljenje, čak do 60 odsto bdp-a. Neko se čak našalio nedavno u parlamentu citirajući francusku poslovicu da "onaj ko živi na kredit, umire na rate".
Kad se već zemlja uvaljuje u dugove, njih bi bar trebalo usmeriti u izvozno orijentisanu privredu, infrastrukturu, energetiku, a ne potrošnju, što je slučaj kod nas. Upravo takva teturanja vlade trebalo bi da dovede u red zakon o fiskalnoj odgovornosti.
Svaki od približno dva miliona zaposlenih u Srbiji moraće godišnje za državu da zaradi 1.300 evra da bi ona uspela da plati kamate i dospeli deo glavnice svog duga. Računica proizlazi iz činjenice da ćemo morati godišnje da plaćamo oko dve milijarde evra za otplatu redovnih rata kredita ugovorenih do početka 2009. godine. Dug Srbije je zasad održiv, država nije nisko, ali jeste umereno zadužena.
Predstavnici MMF-a jasno su poručili ovdašnjim sagovornicima da se bliži dan kada će naša privreda morati da prohoda, bez pomagala. Jasno je i srpskim vlastima da je MMF samo vatrogasac, a ne institucija koja svaki put treba da nam uz kredit objašnava zašto je dobro da budemo odgovorni.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 02.11.)
