Nisu tako davno bila vremena kada je u Kineski tržni centar, u Zanatskom centru “Sloga“, cela Loznica dolazila da kupuje kinesku robu. Uzimalo se sve i svašta, od garderobe, posuđa, do putnih torbi i plastičnih igračaka. Na nekoliko spratova bilo je načičkano više od 30 lokala, a kolone mušterija svakodnevno su pravile veliku gužvu. Poslednjih nekoliko godina nastupila je oseka kineskih trgovaca, a sada se mogu nabrojati na prste jedne ruke.
Radi još jedan lokalHin Lin je jedini ostao u ložničkom Kina-centru koji je pre dve godine otvoren u suterenu nove zgrade preko puta gradske uprave. Do pre mesec dana ovde je bilo sedam lokala, ali su njegovi ostali zemljaci napustili grad. On nije hteo da se fotografiše i samo je rekao da ne zna koliko će još ostati ovde. Mada ima veliki lokal krcat robom pazar je mali i, mada je u najužem centru, kupaca nema. |
Han Đi Lun, ili Miloš kako ga zovu mušterije, ostao je jedini u ZC “Sloga“. Od trojice zemljaka koji su odlazili otkupio je svu robu i sada u velikom lokalu pokušava da opstane uveren da mnogo robe i “pristupačne cene“ mogu da biti formula uspeha. Nepoverljiv je, pa je jedva pristao da se fotografiše i prozbori koju, u stvari, rekao je “da“ tek kada je shvatio da ga to neće koštati ništa. Ovde je došao pre tri godine zakasnivši da uhvati “zlatnu eru“ Kineza u Loznici, ali veruje da će biti bolje.
– Poslednje dve godine posao ide sve slabije. Besparica, a sada i ova kriza čine svoje. Mušterija je neuporedivo manje nego pre, uglavnom svrate, razgledaju šta ima pa odu. Bude i pazara, ali ni približno kao pre. Ostao sam ovde jedini i mislim da će posla ipak biti. Mislim da je dobro što sam ostao i ne nameravam da odem barem još dve godine – kaže Han-Miloš, a u sporazumevanju nam pomaže kod njega zaposlena Nevenka Manojlović, jer i on, kao i većina njegovih zemljaka, mnogo bolje razume nego što govori srpski.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 02.11.)
