Tehnika, asistencije, efikasno delovanje u prekidu… Uloga lidera. Tu i tamo poneki gol. Uglavnom, zlata vredan. Sve je to u sebi spojio Milan – Laki Đurić (31), koji očekuje da na tlu Australije doživi još jednu fudbalsku renesanu!
To mu je već nekoliko puta uspevalo, pošto je sa svakom promenom kluba igrao sve bolje. Počeo je u Pekaru, nastavio u Beogradu sa Karaburme, ali kao i mnogi pre i posle njega, morao je da potraži sreću daleko od srpske prestonice. U Beograd se više nije vraćao, bar ne kao igrač.
Posle perioda u Vojvodini novi izazov u inostranstvu je Australija. U Ligi 1 godinama briljira Miloš Ninković, bilo je još par igrača, poput Dimitrijevića, a od Đurića se mnogo očekuje. Pogotovo među navijačima Marinersa. Kako je došlo do transfera?
– Po onoj narodnoj: Preko preče, naokolo bliže – počinje priču za „Vesti“ nova uzdanica Central Kousta, kome odlazak u inostranstvo ne predstavlja problem. Već ima dovoljno iskustva. On, kao i porodica…
– Trener Marinersa Alen Stajčić bio je u Srbiji i posmatrao par utakmica tražeći pojačanja. Tako se obreo na duelu Vojvodine i Partizana. Odmah sam mu zapao za oko, pa se raspitivao kod Vlade Simovića, sportskog direktora Balzana sa Malte. Pitao me da li sam zainteresovan da se otisnem u tu avanturu. Pristao sam, ali ne na prvu loptu.
Čemu dilema?
– Imao sam 4-5 ponuda i iskreno lomio sam se. Imam dečaka od četiri godine pa sam razmišljao kako će se privići na novi svet, supruga baš ne voli avio-letove… Na kraju smo seli, dogovorili se i prelomili. Sami pregovori nisu dugo trajali, što se detalja ugovora tiče. Poslednjih godina moj menadžer je Rade Ćaldović i u saradnji sa Vladom Simovićem realizovao je transfer. Moram da ih pohvalim. Sjajni su kao ljudi, a i u svojoj branši.
Često ste krstarili svetom, da li možda poznajete Miloša Ninkovića?
– Lično ne, samo sa terena, ali smo nedavno stupili u kontakt preko zajedničkih prijatelja. Zvao sam ga da se raspitam o pojedinim detaljima i pružio mi je veliku pomoć i podršku pa mu dugujem zahvalnost. Znam da je već ostavio neizbrisiv trag u Australiji, iako je još aktivan i u punoj snazi.
Predznanja o A-ligi?
– Znam da je reč o organizovanoj zemlji, ligi, puno je navijača i fudbal iz godine u godinu napreduje. Sve sam doživeo kao još jedan, poseban, izazov u karijeri.
Prve impresije o klubu?
– Osnovan je 2004. i među osam klubova koji su formirali ligu. Ima titule iz 2008. i 2012, drugi su bili 2011. i 2013. Jasno je da žele povratak u vrh posle 10. mesta u prošloj sezoni. Gazda je Englez i doveo je određena pojačanja pa je ostalo da nas uklopi trener Stajčić. Koreni su mu sa Balkana, ali je rođen u Australiji.
Liga 1 se igra po NBA principu, odnosno nema ispadanja.
– Prvi put ću se takmičiti u takvom sistemu, a mnoge sam promenio – napominje Đurić, koji tek upoznaje nove klupske drugove i veruje da će se Marinersi pozicionirati u gornjem domu A-lige. – Kažu mi da su poslednjih godina podbacili u tom takmičenju pa ću se potruditi da to bude ružna prošlost. Već su eliminisani velikani poput Ninkovićevog Sidneja, Pert Glorija, Melburn Viktorija… a u 1/8 finala imamo veliki izazov zvani Brizbejn Roar. Možda je to finale pre finala.
Junak finala Kupa Srbije
Đurić je internacionalnu karijeru počeo u Makedoniji.
– Gotovo slučajno obreo sam se u tada kvalitetnom Metalurgu iz Skoplja. Zaista sam dobro igrao u Makedoniji. Proglašen sam 2010. za najboljeg stranog fudbalera, godinu kasnije osvojili smo kup, bili drugi u šampionatu.
Reklo bi se idealna odskočna daska za veće izazove.
– U Poljskoj se nisu složile sve kockice pa sam se regenerisao u Bijeljini, gde sam ponovo bio najistaknutiji igrač, a osvojili smo prvo mesto u ligi Republike Srpske.
Totalnu afirmaciju doživeo je u Jagodini.
– Pre tog perioda mnogi za mene nisu ni čuli, ili su me izgubili iz vida. U žižu sam dospeo posle pobedonosnog gola u finalu Kupa Srbije 2012. protiv Vojvodine. Neverovatan uspeh provincijskog tima u koji se puno ulagalo, a onda je pao na niske grane. Ipak, drago mi je da sam tim golom ušao u anale Jagodine i srpskog fudbala. Među „ćuranima“ sam proveo nezaboravan period i stekao brojna prijateljstva.
Usledila je još jedna neobična avantura u predivnoj Puli u vreme kada nije bilo puno Srba u HNL ligi. Bio je standardan, a pošto se dobar glas daleko čuje usledio je poziv iz Azerbejdžana. Zira nije bila u vrhu tamošnjeg fudbala jer je osnovana tek 2014.
– Dobro sam igrao i doprineo da se tim pozicionira u sam vrh, iako je to malo ko očekivao.
Raj na zemlji
Porodica Đurić je već u Australiji. Smestili su se u stan koji je u mestu Terigal.
– Sve je sjajno, bajno… Na samoj smo obali Tihog okeana i baš uživamo. Terigal je glavno obalno predgrađe regiona Centralne obale Novog Južnog Velsa. Udaljen je 12 kilometara od Gosforda u kome su locirani Marinersi. Čuo sam da u državi Novi Južni Vels ima dosta Srba i nadam se da ću se sa nekima upoznati u dogledno vreme.
Stajčić: Đurić je rođeni vođa
Dobrodošlicu Milanu Đuriću poželeo je novi trener Central Koust Marinersa Alen Stajčić. On je biranim rečima govorio o srpskom fudbaleru.
– Milan ima u nogama godine igranja u najjačoj ligi Srbije, kao i u drugim evropskim šampionatima. On je rođeni vođa o čemu svedoči podatak da je prošle sezone bio kapiten Vojvodine, jednog od najvećih srpskih klubova. Angažovanje Đurića je još jedan pokazatelj da želimo da stvorimo bazu tima od iskusnih igrača sa liderskim duhom. Milan će biti pravi primer mlađim igračima koji će moći mnogo da nauče od njega – istakao je Alen Stajčić.
Lična karta: Od Pekara do Marinersa
Ime i prezime: Milan Đurić
Datum rođenja: 3. oktobar 1987.
Mesto rođenja: Beograd
Visina: 188 cm
Pozicija: Vezni
Mlađe kategorije
FK 21. maj
Železnik
Žarkovo
Seniorska karijera
2005-07 BPI Pekar 31 (2)
2007-08 Beograd 45 (3)
2009-11 Metalurg S 62 (4)
2011-12 Sandečja 9 (1)
2012 Radnik Bijeljina 13 (7)
2012-15 Jagodina 78 (14)
2015-16 Istra Pula 26 (0)
2016-17 Zira 48 (8)
2018-19 Vojvodina 34 (6)
2019 Central Koust
