Skandal povodom optužbu mlade glumice Danijele Štajnfeld protiv kolege Branislava Lečića da je silovao još je daleko od epiloga, ali je već ustalasala strasti srpske javnosti. U Višem tužilaštvu u Beogradu kažu da je postupak još u predistražnoj fazi, odnosno da se rade provere i da je potrebno prikupiti čvrste dokaze, pa još nije odlučeno da li će istraga zvanično biti pokrenuta, a samim tim nema reči ni o zakonskoj kvalifikaciji dela (silovanje, obljuba, nedozvoljene polne radnje…). Za to vreme, Štajnfeldova je s celom pričom izašla pred televizijske kamere, dok je Lečić sve demantovao, te zamolio nadležne da ga što pre saslušaju i ispitaju na poligrafu.
„Nikada u životu nisam počinio nijedno krivično delo, a kamoli silovanje ili slično! Obaveštavam tužilaštvo i javnost da apsolutno nemam šta da krijem i da nemam nameru da napuštam zemlju. Molim tužilastvo i MUP Republike Srbije da mi se bez odlaganja uputi poziv radi saslušanja! Takođe, spreman sam da se podvrgnem poligrafskom ispitivanju na sva pitanja, uključujući onaj o telefonskom razgovoru sa Danijelom Štajnfeld koji je objavljen u medijima.“
Danijela Štajnfeld je ispričala da je silovana u kolima u maju 2012. godine, kad je Lečić uz izgovor odvezao negde na periferiju Beograda, gde se desilo psihičko, fizičko i seksualno maltretiranje.
– Ja sam govorila „ne“ neprestano, dokle god sam mogla – rekla je Štajnfeldova.
Prelilo čašu
Ona je dodala da je htela odmah da zove policiju, ali bila je uverena da joj javnost neće verovati u situaciji kad postoji samo njena reč protiv starijeg kolege, uspešnog i poznatog glumca. Samo četiri dana kasnije igrala je s Lečićem u pozorištu.
– Više mi nije važno ko će mi verovati. Odlučila sam da progovorim nakon što je u javnost izašao slučaj žrtava Mike Aleksića (privatni učitelj glume koga je Milena Radulović optužila za silovanje). Jer, Branislav Lečić je tada smislio da bude veliki aktivista protiv seksualnih zločina. Kad je pozvao učenike Mike Aleksića da uđu u njegovu glumačku školu, to je prelilo čašu. Tada sam razumela da je to pitanje moje društvene odgovornosti – rekla je Danijela Štajnfeld.
Napadi panike
Samo 40 dana nakon događaja Danijela Štanjfeld je otišla u Ameriku s namerom da sve da zaboravi. Međutim, kaže da su tamo počeli psihički problemi: prestala je da spava, da jede, pomišljala je na samoubistvo. Lekari su joj dijagnostikovali posttraumatski sindrom od koga se lečila dve godine.
– Ako bi me u tom periodu neko podsetio na njega u bilo kom smislu, počele bi teškoće s disanjem i napadi panike – ispričala je glumica i dodala je da je želela da razume šta joj se desilo, pa je snimila dokumentarni film „Zaceli me“ u kome je razgovarala sa žrtvama silovanja, ali i napasnicima, a na kraju uvrstila i svoju ispovest.
„Svedočiću protiv dvojice“
Između ostalih, na svom Tviter nalogu oglasila se i glumica Bojana Maljević, koja je podelila dva tvita sa sadržinom koja se očigledno odnosi na pomenuti slučaj.
„Jednom ću svedočiti protiv dvojice. A ljudi treba da razmisle koliko svojim reakcijama, koje mediji potom užasno prenose, upravo onemogućavaju ili usporavaju da se mnoga svedočenja dese što pre.“
Glumica je potom objavila još jedan tvit: „Ko god misli da je ćutanje nedostatak hrabrosti, ne zna ništa o traumama i naporima da se sačuvaju zdravlje, snaga, porodica, deca, vera u sebe i poverenje u druge.“
Znaš li ko sam ja?
Danijela Štajnfeld dostavila je Tužilaštvu snimak telefonskog razgovora s Branislavom Lečićem nekoliko godina kasnije. Ovaj razgovor bio je objavljen u dokumentarcu „Zaceli me“, ali je glas muškarca bio izobličen do neprepoznatljivosti. Na snimku dostavljenom tužilaštvu i objavljenom u medijima čuje se glas koji liči na Lečićev.
U tom razgovoru Štajnfeldova je pitala muškarca seća li se da je plakala i da nije želela da ostane nasamo s njim, da se osećala ugroženo, da je govorila „ne“ i dobila je odgovor.
„Mogu da razumem, ali to je velika greška! Moje iskazivanje nežnosti nije izraz nepoštovanja, to je tvoje dostignuće! To je za čast, a ne za osećaj ugroženosti. Iskreno ti govorim. Kao da bih stavio… u neku koju ne poštujem? Da ponižavam, da potcenjujem? Naprotiv, to radim sa osobom koja zaslužuje moju naklonost! Imaš li ti pojma ko sam ja?“
Štajnfeldova je tada pitala da li to znači da ne poštuje njeno odbijanje i opet sledi odgovor.
„Ne funkcioniše baš sve tako. Ako ti ja kažem da, onda da. Ako ti kažem ne, onda ne. To je bila jedna nepredviđenost.“
„Ne“ na 1.000 načina
Klinički psiholog Aleksandra Janković kaže za da je za muškarce koji slove za moćne i uspešne očito nepisano pravilo da se u okviru njihovog imidža nađe veza van braka. Ona objašnjava ti muškarci na taj način postaju konkurentniji u okruženju sebi sličnih.
Naša sagovornica ističe da oni u želji da im neka devojka ili žena bude ljubavnica, ne prezaju ni od nasilnih pokušaja.
– Za njih „ne“ nije opcija jer kako uopšte da pomisle da bi neka žena mogla da odbije njih kao tako važne ličnosti u društvu – pojašnjava Aleksandra Janković.
Ona podseća da su u žižu javnosti dospeli iskočili slučajevi iz umetničkog sveta Srbije, glume, filma, pozorišta, a raznih vesti o zlostavljanju ima i u drugim oblastima društva.
– Uznemiravanje žena, zlostavljanje i silovanje nisu od juče, ali je u našem društvu žena po prirodi stvari dužna da ne govori o onome što je preživela i da neće govoriti da se ne bi javno osramotila – podseća Aleksandra Janković na uvrežena tumačenja i pita zašto bi to trebalo žrtva da se stidi, a ne nasilnik.
Ona ističe da nije potrebno žena eksplicitno kaže „ne“ nekom muškarcu jer se to govori na 1.000 drugih načina, dok su neki muškarci skloni da napad minimalizuju pričom da je koketirala.
– Da li žena treba da bude jaka kao Švarceneger, pa da prebije muškarca koji je napao? Šta ako su to mlade, nežne i krhke devojke? Kako one da se odbrane? – pita naša sagovornica.
