Sugrađanima koji su tokom 90-ih godina prošlog veka prognani iz Hrvatske, Stefanović je poručio da moraju da čuvaju svoju kulturu i tradiciju, a država će im, kako je istakao, pomoći gradnjom infrastrukture i insistiranjem na poštovanju njihovih prava i sloboda.
Manifestaciju je organizovala Koalicija udruženja izbeglica u Republici Srbiji, čiji je predsednik Miodrag Linta poručio da je cilj Krajiškog otkosa da se upute dve poruke: da se proterani Srbi i svi oštećeni građani rodom zapadno od Drine nikad neće odreći osnovnih ljudskih prava i da se neće odreći običaja tradicije i kulture.
Linta je poručio da od Vlade Srbije očekuje otvaranje stalnog dijaloga sa Hrvatskom kako bi svi problemi izbeglica došli na sto i bili trajno rešeni jer samo na taj način može doći do pune normalizacije odnosa Srbije, Hrvatske i BiH i pomirenja tri naroda.
Busije su najveće izbegličko naselje u Srbiji, nastalo pre 17 godina, i danas ima oko 1.500 kuća sa više od 5.000 stanovnika.
Pesničko veče i izložbaU okviru Petog krajiškog otkosa održano je pesničko veče na kojem je učestvovalo deset pesnika poreklom iz Krajine. Takođe je održana i izložba slika krajiških slikara, kao i izložba narodnog stvaralaštva. Uzdaj se u sePredsednik Udruženja Busije Jovo Vučenović je predstavljajući ovo “najveće izbegličko naselje u Srbiji“ istakao da su Busije, u kojem živi preko 5.000 ljudi, veće i od nekih opština u Srbiji, ali da još nemaju ni status mesne zajednice.
Jovo Vučenović – Ovde se svake godine rodi dece za jedan razred, a mi nemamo ni vrtić ni školu. Vodovodnu i elektro-mrežu sami smo finasirali, kao i nasipanje ulica, što predstavlja dodatno opterećenjea za izbegličke porodice jer kuće gradimo i uređujemo takođe samo svojim sredstvima, bez pomoći države ili drugih organizacija. Više od 20 ulica čeka asfaltiranje, a izgradnja kanalizacije nije ušla ni u jedne planove. Iako Busije postoje skoro dve decenije, još uvek nismo dobili ni urbanistički plan, istakao je Vučenović.
Ovakvo javno obraćanje predstavnika naselja Busije izazvalo je rekaciju zamenika predsednika Gradske opštine Zemun Damira Kovačevića, koji je istakao da ova opština ulaže u ovo naselje u skladu sa svojim mogućnostima. Najbolji kosciNa takmičenju u košnji na tradicionalni način učestvovalo je 27 kosaca od 17 do 77 godina iz Srbije, Republike Srpske i Hrvatske. Njih je bodrilo više od 2.000 meštana Busija i njihovih gostiju. Osim brzine, ocenjivan je i kvalitet košnje i debljina otkosa. Po oceni žirija, najbolji je bio Drago Bogavac, drugo mesto je pripalo Nedeljku Kerlecu, a treće Milanu Vukeliću. Najmlađi kosac je bio Marko Stojanović, a najstariji Stojan Kovačević. |
