Ajkule su čuvene po tome da menjaju svoje zube, pri čemu novi uvek rastu dok troše trenutni set. Kako se ajkule oslanjaju na zube da bi uhvatile plen, ovo je od vitalnog značaja za opstanak jednog od najvećih predatora okeana.
Međutim, sposobnost ponovnog rasta zuba možda neće biti dovoljna da osigura da mogu da izdrže pritiske zagrevanja sveta gde okeani postaju kiseliji, otkrilo je novo istraživanje. Istraživači u Nemačkoj su ispitali zube ajkula pod različitim scenarijima acidifikacije okeana i pokazali su da kiseliji okeani dovode do slabijih zuba ovih predatora, piše Phys.org.
– Zubi ajkula, iako se sastoje od visoko mineralizovanih fosfata, i dalje su ranjivi na koroziju pod budućim scenarijima acidifikacije okeana. Oni su visoko razvijeno oružje napravljeno za sečenje mesa, a ne za otpornost na kiselinu okeana.
Naši rezultati pokazuju koliko čak i najoštrija oružja prirode mogu biti ranjiva – rekao je Maksimilijan Baum, biolog sa Univerziteta Hajnrih Hajne u Diseldorfu i prvi autor članka objavljenog u Frontiers in Marine Science.
Povećanje kiselosti ili acidifikacija okeana je proces tokom kojeg se pH vrednost okeana stalno smanjuje, što rezultira kiselijom vodom. Uglavnom je uzrokovano oslobađanjem CO2 koje generiše čovek. Trenutno je prosečan pH svetskih okeana 8,1. Do 2300. godine očekuje se da će pasti na 7,3, što ga čini skoro 10 puta kiselijim nego što je sada.
Za svoju studiju, istraživači su koristili ove dve pH vrednosti kako bi ispitali efekte kiselije i manje kisele vode na zube ajkula crnovrhog grebena. Ronilac je sakupio više od 600 odbačenih zuba iz akvarijuma u kojem su bile smeštene ajkule.
Šesnaest zuba – onih koji su bili potpuno netaknuti i neoštećeni – korišćeno je za pH eksperiment, dok je još 36 zuba korišćeno za merenje obima pre i posle. Zubi su inkubirani osam nedelja u odvojenim rezervoarima od 20 litara.
– Ova studija je započela kao diplomski projekat i prerasla je u studiju sa recenzijom. To je sjajan primer potencijala studentskog istraživanja. Radoznalost i inicijativa mogu pokrenuti pravo naučno otkriće – rekao je stariji autor studije, profesor Sebastijan Fraune, koji rukovodi Institutom za zoologiju i interakcije organizama na HHU.
U poređenju sa zubima inkubiranim na pH 8,1, zubi izloženi kiselijoj vodi bili su značajno oštećeniji.
Studija je posmatrala samo odbačene zube neživog mineralizovanog tkiva, što znači da procesi popravke koji se mogu desiti u živim organizmima nisu mogli biti uzeti u obzir.
– Kod živih ajkula, situacija može biti složenija. One bi potencijalno mogle da remineralizuju ili zamene oštećene zube brže, ali bi troškovi energije za to verovatno bili veći u zakiseljenim vodama – objasnio je Fraune.
