Kada je Zemlja bila još mlada planeta, na njoj je bilo mnogo kontinenata koji su u međuvremenu nestali, ostavljajući samo nekoliko tragova za sobom, pokazalo je najnovije istraživanje.
Ti kontinenti su, prema rečima naučnika sa Univerziteta Monaš u Melburnu, živeli brzo i kratko, ali su zato stvorili osnove za formiranje novih postojanijih kontinenata, iz kojih su nastale tektonske ploče.
„Rezultati našeg istraživanja dovode do zaključka da su kontinenti bili slabi i skloni uništenju u njihovom ‘detinjstvu’ pre četiri do 4,5 milijarde godina, nakon čega su se postepeno menjali i postajali čvršći u narednih milijardu godina kako bi formirali osnovu za moderne kontinente“, izjavio je Fabio Kapitanio, vođa tima naučnika sa australijskog univerziteta.
Tokom stotina miliona godina kontinenti su bili manje-više stabilni, ali su se pomerali zbog niza tektonskih aktivnosti, formirajući različite oblike, među kojima i nekadašnji superkontinent Pangeu, navodi se u istraživanju objavljenom u stručnom časopisu „Nejčer“.
Izgled „pazla“ kontinenata pre nekoliko stotina miliona godina sličan je i današnjoj „slagalici“, ali je vrlo malo informacija o tome kako su izgledali kontinenti u ranoj istoriji naše planete.
Da bi proučili taj rani period istorije naučnici su koristili kompjutere kako bi stvorili prikaz interakcija stena i magme u zemljinoj kori i ispod nje.
Naučnici pretpostavljaju da je temperatura unutrašnjosti Zemlje bila tri do četiri puta veća u njenim ranim danima, u vreme hadajka, pre arhaika. Zemljina kora je u doba hadajka bila znatno toplija, ali i tanja, tako da su se kontinenti lako cepali i ponovi bivali prekrivani vulkanskom magmom.
Novi kontinenti bi potom nastajali iz magme koja je prekrivala prethodno potopljene kontinente. Do početka arhaika, pre 2,5 do četiri milijarde godina, na kraju hadajka, već se stvorila osnova za današnje kontinente, preneo je Tanjug.
U poslednjim decenijama dvadesetog veka geolozi su identifikovali nekoliko stena iz hadajka na području zapadnog Grenlanda.
