Knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Đorđija Petrovića, i njegova supruga Persida imali su desetoro dece. Četvoro je umrlo već u detinjstvu ili u ranoj mladosti, ali ni deca koja su preživela nisu imala lak život.
Malo je, ipak, do danas ostala poznata tragična sudbina drugog deteta kneza Aleksandra, princeze sasvim neobičnog imena čak i za današnju Srbiju.
Bila je to Kleopatra Karađorđević, sestra budućeg kralja Srbije Petra Prvog.
Rođena je 1835. u Vlaškoj, a u otadžbinu je njena porodica stigla četiri godine kasnije, kada je Aleksandar postao ađutant kneza Mihaila Obrenovića.
Nakon što su ustavobranitelji proterali Miloša Obrenovića, ustoličili su za novog vladara upravo Aleksandra Karađorđevića, 1842. godine.
Karađorđevići su se kasnije preselili u dvor u kojem se danas nalazi Skupština Beograda. Tako je sedmogodišnja Kleopatra postala prava princeza, okružena sjajem i raskoši, ali i vrućim političkim zbivanjima.
Odrastala je sa dve godine starijom sestrom Poleksijom i za nju ostala veoma vezana. Kada su devojčice prešle desetu godinu, postavilo se pitanje njihovog obrazovanja.
U ono vreme se smatralo da je dovoljno da se ženska deca, čak i iz najuglednijih kuća, uče samo vođenju domaćinstva i pravilima bontona, ali je knez Aleksandar za svoje ćerke želeo više.
Na preporuku poznatih političara Ilije Garašanina i Jovana Hadžića, za privatnog učitelja izabrao je Kleopatri i Poleksiji ni manje ni više nego Matiju Bana, jednog od najobrazovanijih Srba tog vremena, poreklom iz Dubrovnika, koji je zbog tog posla pristao da iz Carigrada doputuje u Srbiju.
Zahvaljujući svom učitelju, Kleopatra je postala jedna od malo učenih žena svog doba u otadžbini. Bila je veoma lepa, ali tiha i povučena.
Za njen 15. rođendan češki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz, koji je tih godina boravio u Beogradu, komponovao je pesmu „Što se bore misli moje“ na stihove Mihaila Obrenovića.
Polovinom 19. veka pesmu je prekomponovao Kornelije Stanković i ta pesma je za vreme druge vlade kneza Mihaila redovno izvođena na balovima u Beogradu.
Pitanje da li je između kneza Mihaila i princeze Kleopatre postojala naklonost, možda čak i ljubav koja bi zauvek pomirila dinastije Karađorđevića i Obrenovića i danas muči istraživače.
Ipak, Kleopatra se 1855. udala za Milana Petronijevića, sina uglednog srpskog političara i bivšeg predsednika vlade Avrama Petronijevića. Bračna sreća nije bila dugog veka.
Već bolesna, najverovatnije od tuberkuloze, Kleopatra je ubrzo pala u postelju. Umrla je pet meseci kasnije, jula 1855, u banji Glajhenberg u Štajerskoj gde su je poslali na lečenje.
Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Topoli, kasnije u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Imala je tek 20 godina.
Kleopatrina česma
U selu Nemenikuće pod Kosmajem u porti crkve i danas stoji Kleopatrina česma. Priča kaže da je posle princezine prerane smrti njeno telo na putu ka Topoli ostavljeno tu preko noći. Seoske devojke su za Kleopatru izatkale pokrov, što je toliko dirnulo kneza i kneginju da su kod hrama podigli česmu. Narod veruje da je voda sa ove česme čudotvorna.
