Nacionalna fondacija za borbu protiv raka dojke upozorila je da će kašnjenja u dijagnostici i lečenju ovog karcinoma koji je najčešći u Australiji, imati trajne posledice izvan pandemije virusa korona.
Fondacija je označila početak Meseca podizanja svesti o raku dojke, upozorivši da se u godinama koje dolaze očekuje porast dijagnostikivanih slučajeva u kasnim fazama.
Napominje se i da odlaganje operacija od 12 nedelja može da dovede do još 500 smrtnih ishoda godišnje od ove bolesti.
Na osnovu podataka institucije „Kancer Australija“ procenjuje se da bi moglo da bude između 1.300 i 2.600 propuštenih ili nedijagnostikovanih slučajeva raka dojke.
Broj zakazanih termina i zatvaranje „brestskrin“ pregleda u nekim australijskim državama, imalo je za posledicu pad skrininga za oko 98 odsto u aprilu 2020, u poređenju sa aprilom 2018. godine.
Prema podacima Australijskog instituta za zdravlje i socijalnu zaštitu, u aprilu prošle godine urađeno je svega 1.100 skrining mamograma, u poređenju sa više od 74.000 u istom periodu 2018. U međuvremenu, dijagnostičke i istražne operacije pale su za trećinu u prvom talasu kovida.
Izvršna direktorka Nacionalne fondacije za borbu protiv raka dojke Sara Hosking rekla je da bi trebalo uložiti u istraživanje značajnog uticaja kovida na odlaganje u otkrivanju kancera.
– S obzirom na očekivano povećanje dijagnoza raka dojke, koji se teško leči, u godinama koje dolaze vreme je da se ponovo usredsredimo na postizanje nula smrtnih slučajeva od raka dojke i na ulaganje dodatnih sredstava potrebnih za postizanje tog cilja – istakla je profesorka Hosking, napominjući da rak dojke neće čekati da se pandemija kovida završi.
Savetnica lekara opšte prakse iz organizacije „Brestskrin Viktorija“ dr Alija Kederbaj rekla je da se žene ohrabruju da zakažu termine za preglede, posebno tokom oktobra, koji je mesec podizanja svesti o raku dojke.
– Redovan pregled je provera tkiva vaših dojki na prisustvo ćelija raka. Možete to da posmatrate kao i svaki drugi zdravstveni pregled. Kad se taj pregled obavi, većina žena ne mora da razmišlja o tome naredne dve godine. Rano otkrivanje je veoma važno za uspešno lečenje – rekla je dr Kederbaj.
Pored skrininga dojki i mnoge druge zdravstvene usluge su obustavljene zbog kovida ili je promenjen način njihovog pružanja. Tako je pandemija uticala i na nacionalni program skrininga grlića materice i program za otkrivanje raka creva.
Od početka pandemije zdravstveni stručnjaci su apelovali na ljude kojima su potrebna redovna patološka testiranja za praćenje i lečenje zdravstvenih stanja, da nastave da se drže redovnih testova i medicinskih pregleda, kako bi izbegli bolesti ili komplikacije.
Međutim, prošle godine je zabeleženo da je u sektoru patologije došlo do pada rutinskog testiranja za 40 odsto nedeljno, što znači da preko 60.000 građana svakog dana nisu uspeli da obave neophodne testove!
Naime, ljudi sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa, bolesti bubrega i srca, treba da rade redovne testove kako bi se na pravi način kontrolisalo njihovo stanje. Svako preskakanje ovih testova može da ima nesagledive posledice za očuvanje zdravlja i da utiče na pogoršanje, a u nekim slučajevima i da dovede do bolničkog lečenja.
U maju 2020. obavljeno je istraživanje o pristupu zdravstvenoj zaštiti, a 52 odsto ispitanika je reklo da ili kasni ili je izbeglo pregled u poslednja tri meseca. Razloga je bilo više: njih 36 odsto se plašilo da koristi gradski prevoz do lekara, 30 odsto je istaklo da su medicinski centri u koje su išli zatvoreni, 28 odsto je ocenilo da im je teško da koriste „telehelt“ usluge zbog nepoznavanja tehnologije ili lošeg interneta, dok se njih 23 odsto plašilo da će ukoliko ode na pregled prekršiti neku od državnih mera zaključavanja.
Pritom, 89 odsto ispitanika boluje od najmanje jedne ili više hroničnih bolesti.
Pad broja izbornih operacija
Kako su izborne operacije koje nisu hitne suspendovane tokom lokdauna, došlo je do značajnog pada broja zahvata obavljenih za vreme pandemije. Na primer, za nedelju dana tokom marta 2020. u državnim bolnicama je obavljeno 15.300 izbornih operacija, a mesec dana kasnije broj je pao na svega 4.800. Kako su se ograničenja smanjivala, broj operacija se povećavao.
Porast tele-konsultacija
Ukupan broj različitih doktorskih konsultacija bio je 16 odsto veći u aprilu 2020. u odnosu na isti period 2019. U tom periodu je došlo do prelaska sa konsultacija licem u lice na konsultacije putem telefona i video konferencije, u okviru „telehealth“ programa.
U aprilu 2020. oko 36 odsto konsultacija s lekarima opšte prakse obavljeno je putem telefona ili video konferencije, dok su godinu dana ranije sve obavljene licem u lice.
