Sve moderne zmije nastale su od nekoliko primeraka koji su preživeli udar džinovskog asteroida koji je uništio dinosauruse i većinu drugih živih bića krajem perioda krede.
Kada je ogromno nebesko telo pogodilo našu planetu pre 66 miliona godina, dinosaurusi su počišćeni. Preživele životinje (sisari, ptice, vodozemci i neke ribe) proširile su se na nove teritorije, razvijale se i postale vrste koje danas žive sa nama.
Međutim, do skoro se nije znalo kako je kredno-tercijarno izumiranje konkretno uticalo na zmije. Nova studija objavljena u časopisu „Nejčer“ otkrila je da su sve današnje vrste zmija, kojih ima oko 3.700, evoluirale iz male grupe reptila koji su uspeli da prežive udar asteroida.
Uz pomoć fosila, studija je analizirala genetske razlike između savremenih zmija kako bi rekonstruisala evoluciju ovih životinja. Analize su pomogle da se odredi tačno vreme kada su moderne zmije počele evoluciju. Naučnici su otkrili da su se ti gmizavci počeli diversifikovati odmah nakon kredno-tercijarnog izumiranja.
Naučnici smatraju da je sposobnost zmija da se sklone pod zemlju i dugo opstanu bez hrane pomogla da prežive razorne efekte udara. Izumiranje njihovih konkurenata – uključujući druge zmije i same dinosauruse – omogućilo je ovim predatorima da se presele na nova staništa i nove kontinente.
Ovi gmizavci su tada počeli da se diversifikuju i tako su nastale kobre, pitoni, boe i druge vrste. Moderna raznolikost zmija – uključujući zmije sa drveća, morske zmije, otrovne poskoke i kobre, ogromne zmije poput boe i pitona – pojavljuju se tek nakon izumiranja dinosaurusa.
Fosili takođe pokazuju promenu oblika zmijskih pršljenova kao rezultat nestanka nekih krednih karakteristika i pojavljivanja novih grupa, uključujući džinovske morske zmije dugačke do 10 metara.
„To je izvanredno jer zmije ne samo da preživljavaju izumiranje koje ubija toliko drugih životinja, već u roku od nekoliko miliona godina evoluiraju, koristeći svoja staništa na nove načine“, rekla je vodeća autorka studije Ketrin Klajn.
Istraživanja pokazuje da su se zmije i u ovo vreme počele širiti po celom svetu. Za naučnike, razorno masovno izumiranje bilo je svojevrsno „kreativno uništenje“, koje je omogućilo zmijama da se diversifikuju na nove teritorije koje su prethodno zauzimali njihovi konkurenti.
Studija takođe navodi da su u to vreme zmije počele da se šire po celom svetu. Iako je predak modernih zmija verovatno živeo negde na južnoj hemisferi, izgleda da su se zmije prvi put proširile u Aziju nakon masovnog izumiranja.
Studija je takođe pronašla dokaze o drugom velikom događaju diversifikacije u vreme kada se zemljište premeštalo iz toplog plastenika u hladnu „glacijalnu“ klimu, što je dovelo do stvaranja polarnih ledenih kapa i početka ledenih doba.
Obrasci uočeni kod zmija ukazuju na ključnu ulogu katastrofa – teških, brzih i globalnih poremećaja u životnoj sredini – u kretanju evolutivnih promena, piše Sputnjik mundo.
