Udruženje „Poreklo“ u saradnji s Biološkim fakultetom iz Beograda završilo je studiju o etnogenezi i poreklu Srba Stare Hercegovine. Istraživanje će biti objavljeno početkom sledeće godine i pruža podatke o poreklu, kako pojedinačnih rodova, tako uopšte stanovništva tog dela bivše Jugoslavije.
U okviru projekta testirano je više od hiljadu sto muškaraca, kojima je na osnovu PCR testa, analiziran uzorak „Ipsilon DNK hromozoma“.
– Natpolovičan broj testiranih muškaraca Srba u Hercegovini ima poreklo koji ih dovodi u vezu s drugim slovenskim narodima. Ima i, što je vrlo interesantno, veza sa onima koji su bili hiljadama godinama ranije, da ih nazovemo, predslovenskim stanovništvom. Takođe, imamo i onih čiji su preci došli pre 800, 900 godina – navodi Jovica Krtinić iz Udruženja „Poreklo“.
– U okviru te haplogrupe koja je karakteristična za Slovene, mi ćemo sada da uradimo podhaplo grupe i da vidimo da li su sve one prisutne u populaciji Srbije ili je možda samo neka od podrgrupa haplogrupe prisutna kod nas – objašnjava dr Milica Keckarević Marković sa Biološkog fakulteta.
Istraživanje je trajalo gotovo pet godina, a sve činjenice i rezultati objedinjeni su u publikaciji sa preko 1.200 strana, prenosi B92.
– Haplogrupa koja je najčešća kod Hercegovaca, Y-dva, nesumnjivo je došla u toj slovenskoj seobi početkom sedmog veka sa zamišljene tromeđe Belorusije, Ukrajine i Poljske – napominje Krtinić.
Ovo je jedno od najvećih istraživanja takve vrste na našim prostorima, a na njemu su osim genetičara radili i drugi brojni stručnjaci.
– Pokazalo se da je ovo multidisciplinarna stvar. Da to nije samo molekularna biologija. Da je to istorija, lingvistika, arheologija, fizička antropologija… Mnogo toga je tu uključeno i danas bilo šta da se radi, mislim da mora tako da se radi upravo tako. Da se iz raznih uglova problem osvetli i onda dobije studija poput ove – dodaje Jovica Krtinić.
– Ono što ja volim da pomenem, to je samo jedan predak, u nizu predaka koji je po neprekinutoj muškoj liniji naš predak. Znači, nema nekog velikog značaja ko smo, šta smo, niti nas nešto posebno odvaja kao srpski narod, već nam govori o tome kako su su se narodi kretali i mešali pre nastanka nacija – ističe dr Keckarević Markovićeva.
„Srpski DNK projekat“ smatra se jednom od najvećih DNK nacionalnih baza ovakve vrste u svetu. Do sada je za potrebe više istraživanja koje je radilo ovo udruženje u saradnji s Biološkim fakultetom, testirano više od 7.000 ljudi.
